Poštujemo li običaje za Badnji dan?

Za božićno drvo - badnjak veruje se da donosi sreću, zdravlje i napredak. Seče se po običaju rano ujutro, a unosi u kuću u večernjim satima. Običaj je da se badnjak u večernjim satima i pali. Običaji su dobri, poručuju veroučitelji, ali su oni ipak samo dodatno ulepšavanje vere.

"Badnji dan je poslednja priprema za proslavu Božića i već tada je praznično raspoloženje, takvo da odražava radost praznika. Prva stvar bi trebali da budu međuljudski odnosi, ako ih nismo tokom prethodnih šest nedelja posta usaglasili, sada bismo mogli. Druga stvar, Badnji dan počinje u crkvi proslavom liturgijskom", ističe veroučitelj Vuk Jovanović.

Za neke običaje na Badnji dan i Božić ne možemo da kažemo da su primereni, pa ni hrišćanski. Šaljive SMS poruke, badnjaci okačeni na automobile su samo neki od trendova koje viđamo poslednjih godina. Sociolozi tu pojavu zovu i pseudoreligioznost.

"Pedeset godina i više od toga se nisu ispovedali i nisu naučeni kako se ta religiozonost na pravi način ispoveda. To može da govori i o drugoj stvari, mi živimo u vreme krize, kriza u Srbiji ne nedostaje , a religija je uvek neka vrsta utočišta i pribežišta za ljude koji traže neku utehi ili nekakvo rešenje. Budući da nisu obučeni kako da se ponašaju u skladu sa određenim pravilima, oni prihvataju najvidljivije načine", kaže sociolog Dalibor Petrović.

Da će se ubuduće Badnji dan obeležavati kako treba narednih godina, ohrabruje slika koju veroučitelji zatiču u školi. Oni najmlađi znaju više nego mnogi roditelji.

"Interesovanje kod neke dece je veće, kod neke manje, onda to možemo u izvesnoj meri da povežemo sa temperamentom samog deteta ili sa time što ono donosi nešto iz kuće. Ponekad se desi da informacije koje dobije od veroučitelja nisu iste sa onim što dobiju u kući. To je zanimljivo i to je prilika da produbimo sadržaj vere koji postoji ili da se koriguje ono što nije urađeno kako treba", navodi Jovanović.

Običaj je da na Badnji dan porodica bude na okupu. Mesi se česnica, priprema trpeza za Božić. U hramovima Srpske pravoslavne crkve služe se liturgije i organizuje paljenje badnjaka od ujutru do ponoći kada će molitvom biti dočekan i najradosniji hrišćanski praznik - Božić.