Medicinski fakultet u Beogradu slavi 96. rođendan

"U času kada stupam među članove lekarske profesije svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti" – to je prva rečenica Hipokratove zakletve, koju lekari polažu pre stupanja na dužnost.

Tačno 96 godina ponavljaju je i lekari, koji su završili Medicinski fakultet u Beogradu. Međutim, dug je bio put od ideje do osnivanja tog fakulteta. Na jednoj strani rat, a na drugoj osporavanja kolega.

Ipak, grupa lekara se izborila da 9. decembra 1920. godine Medicinski fakultet u Beogradu otvori svoja vrata za studente.

Svake godine na ova vrata uđe oko 530 novih studenata.

"Od toga je 450 na budžetu odnosno direktno finansirani iz budžeta, a ostali su samofinansirajući. I ono što je vrlo važno upisano je skoro 100 studenata na program na engleskom", kaže dekan fakulteta Nebojša Lalić.

Na rođendan se dele priznanja. Ove godine, titulu najboljeg mladog istraživača dobio je asistent anatomije, Petar Milovanović (32), doktor nauka i Humboldtov stipendista.

"Tema kojom sam se konkretno ja bavio u okviru grupe kojoj pripada, a to je laboratorija za antropologiju na Medicinskom fakultetu su prelomi kostiju kod starijih osoba. Otkrili smo da kosti kada ih posmatrate na različitim nivoima na makroskopskom, mikroskopskom i nano novou, te strukture se menjaju sa starenjem i sve te promene koje se dešavaju doprinose da kost bude lomljivija", objašnjava Milovanović.

Odlučio je da ostane u Beogradu. Tu odluku su doneli i Višnja i Marko. Marko je specijalista interne medicine, asistent, doktor nauka, član evropskog i američkog udruženja kardiologa. Višnja je na poslednjoj godini specijalizacije iz neurologije, doktor je nauka, master organizacionih nauka Univerziteta u Šefildu i stipendista francuske Vlade.

"Ono što se izdavaja i što je posebno i što možete dobiti samo u svojoj zemlji, to je prilika da lečite ljude koje znate, koje viđate, volite, prijatelje i poznanike. To je jedan specifičan emotivni odnos prema pacijentu, koji ne možete nigde drugde da doživite", kaže Marko.

Višnja dodaje da Srbija može da ponudi mladim ljudima priliku za usavršavanje.

"Možda ne tako pristupačno kao što mogu neke druge i bogatije zemlje, ali je najlakše otići. Ja sam imala priliku da budem u inostranstvu, steknem uvid i neka znanja za koja se nadam da mogu da budu od koristi mojoj zemlji. Tako da sam iz tih razloga rešila da se vratim, da ostanem", kaže Višnja.

Ipak, ponešto bi promenili u srpskoj medicini.

"Ono što ja mislim da je najveći problem je sistem vrednosti. Da se na prvo mesto stavi znanje, a ne zvanje. I da to ne bude samo na papiru, nego da bude suštinski. Da uslovi u početku budu jednaki za sve, a da onda oni koji su stvarno pametni, vredni, vaspitani, koji vuku napred, da imaju kritički stav i to se ne boje da kažu i to u pristojnim granicama, da takvi dobiju prednost", objašnjava Marko.

Višnja kaže da bi generaciji mladih lekara poželela lakšu izvesnost kada je zaposlenje u pitanju, jer je to, kako kaže, jedan od najvećih problema zbog kojih mladi ljudi odlaze, zatim lakšu pristupačnost mogućnostima usavršavanja.

Pred mladim lekarima brojni izazovi kaže dekan Medicinskog fakulteta.

"Moje je mišljenje da su ti izazovi, na strani plate, zarade i mogućnosti zasnivanja života koji bi bio dostojan i išao sa profesijom, barem u meri kao u drugim zemljama. Ono što mislim da bi zadržalo mlade kolege je mogućnost usavršavanja i da bi ih zadržalo da u socijalnom miljeu imaju više poštovanja od strane društva i zajednice, nego što ga u ovom trenutku imaju", dodaje Lalić.

Da Srbija ima sjajne medicinske stručnjake, potvrđuje i podatak da u svetskim medicinskim centrima radi oko 10.000 lekara poreklom iz Srbije. Mnogi su na vodećim pozicijama.

"Taj entuzijazam, iskrena želja i posvećenost nauci. Naš fakultet srećom ima mnogo takvih ljudi, verujem da ih ima i u drugim gradovima. Verujem da to može da vodi našu medicinu", dodaje Petar.

Medicinski fakultet u Beogradu je svečano otvoren 9. decembra 1920. godine, govorom profesora Milana Jovanovića Batuta u svečanoj sali Univerziteta. Nakon toga je predavanjem profesora anatomije Nike Miljanića, zvanično počela nastava na Fakultetu. Ovaj datum se od 1970. godine slavi kao Dan fakulteta.