U Srbiji svako osmo dete do 14 godina siromašno

U Srbiji devet odsto populacije, oko 630.000 ljudi, ne može da zadovolji ni minimalne životne potrebe, a na granici siromaštva je svaki četvrti stanovnik. Najugroženiji su u višečlanim domaćinstvima, u ruralnim područjima, nezaposleni. Poražava i to da je svako osmo dete do 14 godina siromašno.

Dragići iz Kuršumlije dele sudbinu gotovo polovine žitelja te opštine, inače jedne od pet najsiromašnijih u Srbiji. Tanja i Saša, oboje bez posla, za platu se snalaze radeći sezonske poslove.

"Jedna plata kad ima u sezoni, kad nema imamo taj dečji dodatak i tuđu negu i pomoć, tako se krpimo i sastavljamo kraj sa krajem. Ne biram posao, šta god ima da se radi da bi se prehranila porodica i da bi se preživelo", kaže Saša Dragić.

Broj ljudi na ivici bede dvostruko je veći u ruralnim sredinama nego u gradovima. Primera radi, u Preševu je oko 60 odsto stanovništva u riziku od siromaštva, a u Beogradu četiri odsto, što je 15 puta manje.

"Jedna je priča u Beogradu, a druga kad zađete dalje u Srbiju. Od ukupno 4.709 sela, 2.000 nema poštu, 500 sela nema asfaltni put, 400 nema ni prodavnicu", objašnjava Nadežda Satarić iz NVO "Snaga prijateljstva" – Amiti.

Pitanje siromaštva nije samo pitanje prihoda već i dostupnosti usluga.

Jelena Milovanović iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije kaže da su neke uloge prepuštene lokalnom nivou, a da država obezbeđuje namenske transfere.

"Takođe treba dodati da za ovu namenu Republika Srbija izdvaja 23-24 posto BDP-a i da su ova sredstva manja od proseka evropskih zemalja, ali da su veća u odnosu na neke nove zemlje članice EU", dodaje Milovanovićeva.

Pored redovnih godišnjih izdvajanja iz budžeta za socijalna davanja najugroženijim građanima, Vlada Srbije je izdvojila još dve milijarde dinara za gradove i opštine u pet najsiromašnijih okruga na jugu Srbije.