Bez podsticaja i pravila za gradnju tradicionalnih eko kuća

Slike rodnog kraja Zoran Stanojević oživeo je u svom dvorištu, u beogradskom naselju Braće Jerković. Za razliku od komšija odlučio se za kuću bez PVC stolarije, stiropora i građevinskih lepkova i izgradio kuću u moravskom stilu.

"Hteo sam da zadržim tradiciju srpske kuće, da se vratim korenima, da napravim kuću sa četiri vode sa tremom, slavskom velikom sobom, ozidanu kamenom u prizemlju, sve ono što je stara srpska kuća nekad imala. Nisam se pokajao - jeste skuplje, ali to se za naredni period vrati", rekao je investitor Zoran Stanojević.

Pored moravske, tradicionalnoj srpskoj kući pripadaju i brvnara, vojvođanska, šumadijska kuća. Zajednička odlika im je da su ekološke. Grade se od kamena, čerpića, gline... Konstrukcija je drvena a zidovi ispunjeni blatom.

"I savremene analize su pokazale, govorim o energetskoj efikasnosti, da takav zid od 12 centimetara, tradicionalni, energetski je efikasniji od uobičajenog glinenog bloka od 19 centimetara, malterisanog s obe strane. To je jedan paradoks koji nismo očekivali", kaže arhitekta Tihomir Obradović iz Narodnog graditeljstva.

Tradicionalna gradnja, kažu stručnjaci, čuva energiju i zbog toga što prati klimatske i geografske odlike podneblja. Više takvih kuća doprinelo bi ne samo turističkoj ponudi, već i boljoj urbanističkoj uređenosti.

"Vi ne možete da zidate u Nemačkoj, iako je to EU, u Rajni - na primer grčku kuću, nego morate kuću iz te oblasti čak ne možete ni iz dela Nemačke, nego morate baš iz te oblasti. Kod nas može sve", kaže Slavoljub Zakić iz Udruženja Tradicionalne srpske kuće.

U Srbiji ne postoje subvencije za one koji se odluče da svoju kuću grade na ekološki način. Godine 2012. osmišljen je projekat tradicionalne srpske kuće koji je trebalo da olakša posao onima koji se odluče na ovakav način gradnje. Iako je iza projekta stala država, on nije zaživeo.

U Ministarstvu građevine kažu da je projekat bio dobar, ali da su sredstva namenjena njemu 2014. preusmerili na sanaciju šteta od polava. Pripremaju strategiju arhitektonske politike koja bi trebalo da unapredi ekološku, odnosno tradicionalnu gradnju.

"To će svakako biti jedan dokument pored strategija koje će se baviti unapređenjem energetske efikasnosti u zgradarstvu, a kroz to ćemo onda raditi i na akcionim planovima koji će možda moći da naprave određene podsticaje na sredstva i subvencije za ljude koji se bave ekološkom izgradnjom. Primera radi, betonske kuće traju oko 50 god prosečno dok ove kuće izgrađene od tradicionalnih materijala traju i do 300 godina", kaže Jovanka Atanacković iz Ministartva građevine.

U Ministarstvu ne planiraju obavezujuća pravila o načinu gradnje, već kažu da će ekološku gradnju promovisati kroz edukaciju i sistem podsticaja.