Srpski vojnici u multinacionalnim operacijama

Otvarajući panel o većem učešću civilnih eksperata u mirovnim operacijama u okviru Šestog Beogradskog bezbednosnog foruma, Štrbac je naglasila da Srbija daje značajan doprinos očuvanju mira u svetu, između ostalog, učešćem u multinacionalnim operacijama.

Kako je precizirala, pripadnici Ministrastva odbrane i Vojske Srbije su u toku prethodne godine, učestvovali u 11 multinacinalnih operacija, od čega su sedam pod mandatom UN i četiri vojne opracije EU.

Ona je, međutim, ocenila da dosadašnji nivo učešća Srbije u multinacionalnim operacijama nije dovoljan ako se ima u vidu činjenica da danas svaka četvrta osoba u misijama UN civil.

"Veoma smo zainteresovani da u narednim godinama povećamo naš doprinos", poručila je Štrbac.

Ona je dodala da se u multinacionalne operacije upućuje posebno pripremljeno osoblje što uzrokuje da u svim operacijama predstavnici Srbije budu prepoznati kao odlični vojnici i profesionalci u svom poslu.

U okviru vojnih kontigenata, kako je navela, Ministarstvo odbrane angažuje i deo civila, odnosno vojnih službenika, koji se najčešće angažuju kao deo sanitetskog ili pomoćnog logističkog osoblja.

"Kao članica UN naša zemlja je privržena sitemu kolektivne bezbednosti I spremna da doprinese globalnoj stabilnosti. Ona to čini kako kroz delovanje na sopstvenoj teritoriji, tako i kroz učešće u operacijama van naših granica, koje za cilj imaju očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti", poručila je Štrbac.

Istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Maja Bjeloš rekla je za Tanjug da je taj centar u saradnji sa Norveškim institutom za spoljne poslove i regionalnim partnerima iz Albanije, Makedonije, Hrvatske, BiH i Crne Gore nastoji da pomogne državi da izgradi funkcionalan sistem kako bi slala civile u mirovne misije širom sveta.

"Imamo iskustvo slanja profesionalnih vojnika, oficira i policija u misije UN I EU, ali je sada više fokus na to kako da doprinesemo da, pored vojske i policije, civili uzmu učešće u mirovnim operacijama", rekla je Bjeloš.

Prema njenim rečima, to je važno imaću u vidu sve konflikte koji se dešavaju u svetu, a priroda tih konflikata nije više jednostavna.

"Vojna sila je dobra kada želimo da zaustavimo konflikt, vatru, vojne sukobe. Međutim, nemoguće je rešiti brojna pitanja koja slede posle konflikta i zato vojska nije uvek dobar odgovor na krizu i ne pruža dobro rešenje šta da radimo nakon konflikta", ukazala je ona.

Treba, kako kaže, sagledati kako civili mogu da se uključe kroz izgradnju policije, reformu sektora bezbednosti i reformu pravosuđa.

Glavni analitičar Centra za mirovne studije u Hrvatskoj Gordan Bosanac poručio je da nije nije optimističan u vezi sa budućnošću civilnih kapaciteta jer, kako kaže, trendovi idu u suprotnom smeru, odnosno ka povećanju vojnih kapaciteta.

Prema njegovim rečima, ratovi su promenili svoju narav i dok je, kako je u šali rekao, "pristojan rat" nekada trajao četiri godine, sada traje po 12, 13 godina i ne vidi im se kraj, kao na primer u Siriji.

"To pokazuje kako vojna rešenja nemaju više adekvatan odgovor na te izazove. Vojska je važna da zaustavi i napravi primirje, ali puno više bi trebalo ulagati u vrstu civilne ekspertize, ljude koji spremni ući u konfliktna područja, koji mogu tamo raditi i oslanjati se više na civile nego na vojnu strukturu", rekao je Bosanac.

On ističe i da je najveće nerazumevanje zemalja što ne vide civilne kapacitete kao alat spoljne politike.

"Kada šaljete civile u neku misiju, uspostavićete bilateralne odnose sa tom zemljom. Nakon civila i civilnih kapaciteta, mogu uslediti neke državna transakcije", rekao je Bosanac navodeći da će biti lakše posle srađivati sa zemljom koja se "pokazala" u vreme oružanog sukoba nego sa onom koja nije.

S njim je saglasan šef međunarodnog tima za razvoj kapaciteta pri centru za međunarodne mirovne operacije u Nemačkoj Sebastijan Dvorak, koji je ocenio da civilne kapacitete treba koristiti kao oruđe za spoljnu politiku.

On je naglasio da su konflikti u svetu danas kompleksni i imaju različite uzroke, a mnogi od tih uzoraka se mogu rešiti dugoročno samo sa civilnim sredstvima, uz pomoć eksperata.

Kao primer naveo je veliku misiju OEBS u Ukrajini, gde postoji potreba za civilnim angažovanjem.