Obavezan skrining po novom zakonu, sankcije za nedolazak

Podaci zdravstvenih ustanova pokazuju da je zdravstvena kultura u Srbiji na niskom nivou. O preventivi se malo brine. To potvrđuju loše navike, ishrana, slaba rekreacija. Bolest samo otežava život. Podaci pokazuju da se građani u malom broju javljaju na skrininge.

"Razlog zašto se žene ne odazivaju na skrining pregled jeste strah od same bolesti, od saznanja da su obolele, suočavanja sa lečenjem od maligne bolesti, strah od smrti, bola, patnje. To su, međutim, predrasude", objašnjava klinički defektolog Svetlana Berat sa Klinike za radiologiju i onkologiju.

Većina stručnjaka smatra da bi populaciju trebalo motivisati. I ženama i muškarcima stvoriti uslove za preglede.

"Zaposlenima i uopšte ženama treba omogućiti jedan slobodan dan u toku godine, kada bi one bile dužne da urade preglede i na taj način ispune svoju obavezu. Ta dva pregleda bi mogla biti uslov za overu zdravstvene knjižice. S jedne strane ih obavezujemo, s druge im omogućavamo", navodi direktor radiologije na Klinici za radiologiju i onkologiju Vesna Plešinac Karapandžić.

Stručnjaci ističu značaj kampanje kako bi ljudi shvatili važnost preventivnog pregleda, ali to nije dovoljno.

"Nemamo dovoljan broj mamografskih jedinica. Treba sve to da se umreži, da se napravi sto skrining jedinica i na taj način ćemo uspeti da smanjimo broj umrlih. Ja sumnjam u potencijalni zakon gde će se rigorozno kažnjavati oni koji ne dođu na pregled a dobiju bolest. Takav zakon ne postoji, mi ćemo s truditi iz struke da motivišemo ljude, celu zemlju da shvate ozbiljan značaj prvog pregleda", objašnjava direktor Klinike za radiologiju i onkologiju Radan Džodić.

Država je rešena da pojača borbu protiv malignih bolesti. Troškove preventivnih pregleda snosi Republički fond.