Đurović: Migranti nisu roboti

Ne možete da ih zanemarite, ne možete samo da ih držite u kampovima a da oni bukvalno kao roboti ili kao senke, jedu, spavaju i ne rade ništa, rekao je Radoš Đurović za Betu.

Povodom niza incidenata migranata sa stanovnicima Šida Đurović je rekao i da su migranti koji su smešteni u tranzitnim centrima sve više upućeni sami na sebe, dodavši da ta situacija dovodi kod njih do dubokih frustracija.

"To nije problem migranata i lokalnih stanovnika već države koja mora da taj problem izmesti iz lokalnog kompleksa i da brže i efikasnije radi", rekao je Đurović.

Prema njegovim rečima, migrantima mora biti obezbeđena psihološka i svaka druga vrsta pomoći, a posebno adolescentima koji uglavnom i prave probleme.

Naveo je i da migranti u prihvatnim centrima dobijaju hranu i smeštaj i da nemaju nikakvih dodatnih sadržaja.

"Takva situacija često dovodi i do animoziteta i psiholoških problema, nezadovoljstva, dosade. Što se ispoljava i na lokalnu sredinu gde ti ljudi borave", rekao je Đurović.

Istakao je i da se u prihvatnim centrima pored Šida nalazi više od 600 ljudi koji čekaju, ali bez izgleda, da zvanično pređu granicu a ne žele da ostanu u Srbiji.

Prema njegovi rečima, ti ljudi su ostali bez novca ali i bez alternative da odu tamo gde žele a nemaju nikakvu podršku.

"Ostali su i bez podrške koja bi bila psihološka il bez nekog drugog angažmana koji bi im omogućio da skrenu pažnju sa svojih problema tako da su plodno tlo za različite probleme", rekao je Đurović.

Napomenuo je i da su incidenti migranata sa lokalnim stanovništvom i dalje individualni slučajevi poput onih u Šida ili u Beogradu naglasivši da je svima u interesu da migranti budu pod kontrolom.

"Oni će i dalje da dolaze a sporo da odlaze i u interesu je svih da ih imamo u sistemu i to bez obzira da li oni traže azil u Srbiji ili ne", rekao je Đurović.

Smatra i da migrantima mora da bude obezbeđen i veći broj dodatnih sadržaja, počevši od psihološke asistencije i pomoći do psiho socijalne podrške.

Đurović je napomenu i da bi ljudi trebalo da se rasporede po više različitih mesta u Srbiji tako da brojnim stanjem ne opterećuju lokalne sredine.

"Neko mora da upravlja migracijom, što znači konstantno prilagođavanje tokovima migracije, izmeštanje iz sredina koja ih ne želi i smeštanje u sredine koja bi lakše apsorbovala problem", objasnio je Đurović.