Doniranje hrane spas za najugroženije

Marina Krstić je samohrana majka troje dece, a jedina primanja su joj socijalna pomoć i dečiji dodatak. Kada plati račune, kaže, ostane joj svega nekoliko hiljada dinara s kojima deca i ona treba da žive ceo mesec.

"Radila sam privatno dok se nisam razbolela, sad ne vredi, sad sam s decom u kući", kaže Krstićeva.

Vi preživljavate od hrane iz Narodne kuhinje, da li je to jedini obrok koji pojedete u toku dana ili jedete još nešto?

"Jedno 15 dana sigurno jedini obrok koji imamo", ističe Marina Krstić.

Od novčane pomoći države živi i porodica Radosavljević sa četvoro dece. Iako je obrok briga broj jedan, ni druge potrebe ne mogu da čekaju.

"Treba njima u školi, obuća, odeća, kući računi, hrana, treba izdvojiti. Ja nisam tražila posao zbog dece, ali muž jeste i nikako da se zaposli, ne može", kaže korisnica Narodne kuhinje Suzana Radosavljević.

I dok jedni jedva imaju za hranu, drugi je bacaju. Tu praksu pokušavaju da prekinu banke hrane zahvaljujući kojima se u Evropi svakodnevno nahrani grad veličine Beograda. Kod nas takva banka postoji 10 godina. Prikuplja namirnice, viškove hrane, od agroindustrije, proizvođača i trgovinskih lanaca.

"Nakon što prihvatimo te namirnice mi ih skladištimo i distribuiramo dalje socijalno ugroženim licima posredstvom drugih naših partnerskih humanitarnih organizacija. Trenutno uspevamo da odgovorimo tek na svaki peti zahtev organizacije koja nam se obrati za pomoć u hrani", objašnjava Mila Blažić iz Banke hrane Beograd.

Taj podatak pokazuje da donatora nikad nije dosta. Među njima je i jedan od trgovinskih lanaca koji humanitarnim organizacijama godišnje pomaže sa oko 10 tona osnovnih životnih namirnica - šećerom, uljem, pirinčem.

"Doniramo i voće i povrće i tim našim projektom svakodnevno opslužujemo 8.000 najsiromošnajih pojedinaca. To je u pitanju voće i povrće druge klase koje se nije prodalo u našim prodavnicama, ali to je isključivo voće i povrće iza koga mi stojimo kada je u pitanju kvalitet i bezbednost proizvoda", napominje Milica Popović iz kompanije Delez Srbija.

Takve garancije o doniranoj hrani uskoro bi trebalo da počne da daje država. Predmet Zakona o viškovima hrane, čije se usvajanje očekuje krajem godine, jeste i motivisanje kompanija, restorana, pekara i drugih da pođu putem društvene odgovornosti i podele viškove hrane najugroženijima.

"Zato ćemo pripremiti čitav niz fisklanih podsticaja. Razmišlja se o tome da se oni koji doniraju hranu, bilo da su veliki sistemi ili male firme, oslobode od plaćanja poreza na dodatu vrednost kada je u pitanju hrana koju oni doniraju", kaže član Radne grupe za izradu Zakona o viškovima hrane Vladimir Marinković.

Srbija bi, savetuju stručnjaci, trebalo da se ugleda na Francusku, koja, kažu, iako je usvojila Zakon o viškovima hrane, neće početi da ga primenjuje dok ne uradi studije izvodljivosti i tako bude sigurna da će hrana efikasno biti raspoređena i da viškovi neće preplaviti tržište.