U Srbiji 19.000 ljudi lišeno poslovne sposobnosti
Najčešći razlog za lišavanje poslovne sposobnosti je mentalni invaliditet ili psihosocijalna teškoća a stručnjaci upozoravaju da je to u suprotnosti sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o osobama sa invliditetom koju je Srbija prihvatila. U Srbiji je oko 19.000 hiljada ljudi lišeno poslovne sposobnosti, što znači da im se ne dozvoljava da donose osnovne odluke o svojim životima.
Miloš Marković, svom sinu, koji boluje od autizma, oduzeo je poslovnu sposobnost pre nekoliko godina. Kaže da nije imao sve informacije pa sad njegovom sinu zakon ne omogućava da se zaposli niti tako lako uključi u društvo.
"Mislim da je bitno da postigne što veći stepen samostalnosti i s druge strane da mu se neke stvari ne nameću. Roditelji su stalno pod pritiskom da oni kad umru dete mora da ide u neku instituciju ili neko zaštićeno stanovanje, ja ne vidim nijedan razlog zašto on da ne ostane da živi tu gde živi a ono što će njemu biti potrebno je podrška", kaže Miloš Marković.
U Srbiji je u 2014. godini gotovo 10 hiljada osoba potpuno izgubilo poslovnu sposobnost a delimično njih 608. Ukupno oko 19 hiljada punoletnih osoba je pod starateljstvom srodnika ili poznanika a njih petina pod starateljstvom Centara za socijalni rad.
"Ono čemu težimo jeste najpre da se izmeni praksa jer sada sistem nudi alternativu, u smislu delimičnog lišenja poslovne sposobnosti dok ne dođe do konačne refrome a to je potpuno ukidanje lišenja na osnovu nečijih smetnji i poštovanje volje i želje ovih osoba uz pružanje adekvatne podrške", kaže direktorka nevladine organizacije MDRI Dragana Ćirović Milovanović.
U Bugarskoj, posle usvajanja Konvencije UN o osobama s invaliditetom i presude Evropskog suda za ljudska prava protiv te zemlje izrađen je nacrt novog zakona. Taj nacrt kao rešenje predviđa i posebne ugovore.
"Osoba koja ima ugovor o donošenju odluka uz podršku postupa samostalno, snosi pravne posledice i koristi podršku staratelja kad je potrebno. Druga mera je podrška u donošenju pravnih odluka. U tom slučaju, odlučuje zajedno sa nadzornikom. Nekima to liči na uslovnu slobodu ali se ipak razlikuje jer nadzornik u ovom slučaju nije nametnut a osoba kojoj je potrebna podrška bira ko će to biti", navodi Marieta Dimitrova iz Centra za neprofitno pravo Bugarske.
Posle lišavanja poslovne sposobnosti osoba više ne može da glasa, da radi, da odlučuje gde će živeti, o braku ili da li će nastaviti trudnoću ili je prekinuti.
Da bi se ta pitanje uskladilo s preporukama Ujedinjenih nacija potrebno je promeniti Zakono o vanparničnom postupku kao i Porodični zakon ali pre toga postići jedinstven stav o tom pitanju.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар