Više od milijardu ljudi nema pristup pijaćoj vodi

Više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenom vodom, najviše u Africi.

"U Gani dve trećine stanovništva teško dolazi do vode. Oko 10 odsto ljudi uopšte nema vodu. Pokušavamo da pronađemo najbolji način za prečišćavanje podzemnih voda, jer su zagađene i ugrožavaju zdravlje, posebno dece", kaže Abdula Salifu iz Gane.

Šik Bekaj Gaj iz Ministarstva visokog obrazovanja i nauke u Senegalu kaže da koriste kišnicu, ali da je problem pošto kiša pada samo tri meseca u godini.

"Jako su nam važne podzemne vode za snabdevanje stanovništva, a za to je neophodno još mnogo istraživanja, inovacija i investicija", dodaje Šik Bekaj Gaj.

Evropa ne oskudeva sa vodom, ali koliko vodimo računa o njoj? Oko 80 miliona ljudi koji žive u slivu Dunava koriste tu vodu, ali je i vraćaju u reku, prečišćenu ili ne.

"U poslednjih 20 godina u većini zemalja nema problema sa otpadnim vodama. Zagađenje organskog porekla je smanjeno za 50 odsto, a plan je da do 2021. sve bude pokriveno odgovarajućim sistemima za preradu otpadnih voda", ističe Ivan Zavadski iz Međunarodne komisije za zaštitu Dunava.

Sve zemlje kroz koje Dunav prolazi su, po međunarodnim konvencijama, obavezne da očuvaju kvalitet te reke.

"To podrazumeva da u svim gradovima imamo postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda što još nije slučaj u Beogradu. Mi imamo samo kanalizacioni sistem koji prikuplja svu otpadnu vodu i imamo planove koje radimo više od 20 godina", kaže Vladimir Taušanović predsednik Asocijacije vodovoda u slivu reke Dunav.

Milan Dimkić iz Instituta Jaroslav Černi kaže da pijaću vodu u Srbiji ima 80 odsto građana, od toga je, ističe, jedna polovina besprekorna, a druga nije.

Samo u Beogradu neophodno je izgraditi četiri, a u svim gradovima koji imaju više od 20.000 stanovnika moraju da se izgrade postrojenja za preradu otpadnih voda.