Međunarodna saradnja i reforma policije za borbu protiv trgovine ljudima

Na globalnom nivou, pokazuju podaci Fondacije "Idi slobodno", 68 odsto slučajeva trgovine ljudima čini prinudni rad. U Srbiji je, ocenjuju nevladine organizacije, broj žrtava trgovine ljudima u porastu ali ne i broj radno eksploatisanih.

Ove godine od četiri krivične prijave svega jedna se odnosi na to delo. Žrtve radne eksploatacije su najčešće muškarci, često građevinski radnici.

"Vrlo često kažu da su otišli sa mnogo više novca nego što su se vratili, da su bili daleko od bilo koga da im pomogne, da su bili u prekršaju jer nisu imali radne dozvole, da im je bilo prećeno policijom. Kada se vrate i ako budu identifikovani kao žrtve trgovine ljudima i kada se desi da se vodi neki spor, ono što je iskustvo nevladine organizacije 'Atina', je da se uglavnom izriču minimalne kazne", ističe Jelena Hrnjak iz nevladine organizacije "Atina".

Sa otvaranjem poglavlja u pregovorima s Evropskom unijom, borba protiv trgovine ljudima u Srbiji mogla bi da bude efikasnija i na polju prevencije. Vladin Akcioni plan za poglavlje 24, na primer, podrazumeva jače aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima, međunarodnu saradnju, kao i reformu policije.

"Želimo da napravimo jednu specijalizovanu liniju rada koja će se boriti protiv trgovine ljudima i koja će se boriti da se proaktivno sprovodi istraga i da mi sprečimo trgovinu pre nego što se desi eksploatacija i prikupimo sve dokaze, a da se ne baziraju na izjavama žrtve", napominje Mitar Đurašković, načelnik Odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminala.

Osim registrovanja žrtava i dokazivanja tog krivičnog dela, problem su i kazne koje dobijaju trgovci ljudima, smatraju nevladine organizacije. Praksa pokazuje da se često delo trgovine ljudima prekvalifikuje kao blaže krivično delo, pa su i kazne niže.

"Nije u pitanju neznanje niti loš zakon već je reč o složenom krivičnom delu koje je u vezi s više drugih radnji, pa je tužiocu teško da bude direktan u dokazivanju i onda mu je lakše da dokaže neke elemente koji su inače deo tog kompleksnog krivičnog dela", ukazuje profesor Milan Škulić sa Pravnog fakulteta u Beogradu.

Prema nekim procenama, najviše žrtava trgovine ljudima je u Indiji, slede Kina, Pakistan, Uzbekistan i Rusija. Gotovo svaka treća žrtva je dete, a više od 50 odsto su žene i devojčice. Njihov rad, kako se procenjuje, trgovcima ljudima donosi 150 milijardi dolara nelegalnog profita svake godine.