U kakvoj bi državi mladi voleli da žive?

U kakvoj bi državi mladi voleli da žive? U onoj koja je politički okrenuta Rusiji, ali čiji stanovnici žele da žive u EU – to je ukratko deo rezultata istraživanja Evropskog pokreta i Fakulteta političkih nauka. Mladi su rekli i kako vide unutrašnje uređenje Srbije.

Istraživači Evropskog pokreta i Fakulteta političkih nauka pitali su mlade koji politički sistem odgovara "srpskom mentalitetu". Čak 45 odsto ispitanika odgovorilo je "čvrsta ruka", 29 odsto – autoritarni, a 26 odsto – demokratski sistem vladavine.

Otkud ovakav rezultat ako se Srbija deklariše kao demokratska zemlja koja ide ka EU i u kojoj vladaju zakoni?

"Siromaštvo koje je zahvatilo društvo, zatim velika nezaposlenost, neizvesnost kad je u pitanju budućnost, posebno profesionalna, i ono što se desilo u životima njihovih roditelja, kompromitovanje demokratskih vladavina u periodu posle 2000. godine", objašnjava profesor FPN-a Čedomir Čupić.

Kao problem upravo se vidi ono što se u Srbiji u prethodnom periodu zvalo demokratijom. Takav stav nedostatak je političke kulture, smatra Čupić.

"Ako vi nemate kritičku svest da razlikujete zloupotrebu onih koji sede u demokratskim institucijama od same vladavine, onda vi upadate u ovo u šta upadate i smatrate da je izlaz čvrsta ruka", ističe Čupić.

To što je mladima najprimamljivija "čvrsta ruka" nije alarmantno, jer je pitanje bilo šta odgovara srpskom mentalitetu, a ne šta je najbolje, kaže profesor Žarko Trebješanin. Ipak, težnju ka autoritarizmu vidi u drugim rezultatima istraživanja.

"Preko 60 odsto ne veruje da mogu na izborima nešto da promene, a preko 70 odsto ne veruje nijednom političaru. Gubi se uverenje i nada da se nešto može menjati na demokratski način", naglašava Trebješanin.

Kako bi onda izgledali izbori na kojima bi, prema ovom istraživanju, glasalo više od 50 odsto mladih, a koji su kao najbolji oblik vladavine videli "čvrstu ruku"?

"Nije to neki fiksirani sklop ličnosti koji se ne menja, neki fiksirani mentalitet, evo devedesetih je bio daleko veći broj onih koji su bili autoritarni, ali se broj smanjio, to zavisi od situacije u društvu", ističe Trebješanin.

Situaciju u Srbiji, na skali od 1 do 5, mladi u ovom istraživanju su ocenili sa 2,26. Kao najveće probleme naveli su nezaposlenost, korupciju, ekonomiju i siromaštvo.