U Arhivu Beograda otvorena izložba o holokaustu

Kroz arhivsku građu i štampu na 32 panoa predstavljen je svaki dan u oktobru 1941. godine, kada su u Srbiji započete masovne odmazde nad civilima, Srbima, Jevrejima i Romima.

To je vodilo ka poslednjoj fazi Holokausta u Srbiji - sistematskom ubijanju preostalih Jevreja žena i dece zatvorenih u logoru Sajmište u Beogradu, koristeći ozloglašeni gasni kamion, tzv. dušegupke.

Ambasador Izraela u Srbiji Josef Levi rekao je da ne treba zaboraviti ono što se dogodilo na Sajmištu i da treba negovati to sećanje.

On je podsetio da je u Drugom svetskom ratu u Evropi stradalo šest miliona Jevreja, muškaraca, žena, dece, beba od strane nacističkih okupatora.

Levi kaže da su Jevreji masovno ubijali od strane nacističkih okupatora, ali da su ubistva izvršavali i ustaše, mađarska žandarmerija, ali je bilo i Srba koji su izvršavali naređenja okupatora.

"Bilo je Srba koji su pomagali na svaki način Jevrejima, ali bilo je i onih koji su učestvovali u kolektivnim ubistvima", rekao je ambasador Izraela.

Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman rekao je da se zločini koje su počinile tadašnje vlasti u Nemačkoj moraju zapamtiti i da se bez sećanja na njih ne mogu zatvoriti vrata zlu.

"Zaista je potrebno da se setimo svega i svih žrtava holokausta, jer žrtve nisu bili samo Jevreji, već i mnogi drugi", rekao je Ditman.

Jedan od autora izložbe Milovan Pisari kaže da je tema izložbe holokaust i zločin u Srbiji u oktobru 1941. godine.

Oktobar je mesec, naglašava on, u kome zločin dostiže najveće razmer, jer je završena prva faza holokausta, a počinje druga faza holokausta- interniranja žena i dece.

"Mi smo hteli ovom izložbom da prikažemo i ono što se dešava oko holokausta,da povežemo holokaust sa svakodnevnim životom drugih stanovnika ovog grada i ove zemlje", rekao je Pisari.

Autori izložbe kažu da su želeli da pokažu da se holokaust dešavao u centru Beograda, gde su ostali ljudi išli na posao, na utakmice, bioskope, pozorišta.

Pisari kaže da te ljude ne treba osuđivati i da danas treba da se zapitamo da li postoje ljudi oko nas koji trpe nasilje, koji su na razne načine diskriminisani, da li ima rasizma.