Obeležena 17. godišnjica NATO agresije u Varvarinu

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je, tokom obraćanja u Varvarinu, rekao da su na današnji dan pale prve bombe, koje su nastavile da padaju narednih 78 dana ubijajući muškarce, žene, decu; uništavajući puteve, fabrike, mostove, škole.

"Ubijali su ljude pokušavajući da ubiju Srbiju", rekao je Vučić.

Premijer je istakao da će 24. mart biti uklesan u istoriju.

"Noć 24. marta te 1999. pamtićemo zauvek kao jednu od najtežih noći za nas kao narod, ali danas zato uspravno i ponosno tužnim glasom i tiho ali jasno možemo da kažemo: 'Ubijali ste nas, ubijali ste našu decu, ali Srbiju niste ubili jer Srbiju niko ne može da ubije', poručio je Vučić.

Naglasio je da je bombardovanje Srbije bio težak zločin, kao i svaki rat, i besmislena agresija i poručio da Srbija zločin neće zaboraviti i da neće nikome dozvoliti da je pokori.

"Srbija će ostati zemlja nepokornih i nepokorenih ljudi", rekao je Vučić. 

Istakaviši da ništa na ovom svetu ne vredi kao suza jednog deteta, Vučić je porodicama stradalih rekao da se pred njima oseća užasno jadno i bespomoćno.

"Plašim se da vam i danas ostajemo dužni i da bi po jedna reč svakom od vas bila malo, sklopili bismo rečenicu bez tačke na kraju. Da se svi pretvorimo u suze, malo bi to suza bilo. Zato, preostaje nam samo jedno – da bar na tren kleknemo, da sagnemo glavu, mi, koji smo dužnici, da bar na tren ćutimo, pred vama, pred svim ljudima i decom, i svom decom koju smo izgubili", poručio je premijer.

"Bog će im možda oprostiti"

Zamolio je porodice da, ako mogu, oproste onima koji ne umeju da mole za oproštaj, koji su ubijali, "a ne umeju ni 'izvini' da kažu i nikada to neće reći".

"Naš grč na licu nikada nisu želeli da vide. Prošlo je 17 godina od još jednog rata u kojem je samo smrt pobedila", rekao je Vučić ističući da je to bila agresija 19 moćnih zemalja na jednu malu i bespomoćnu zemlju – "besmislena i bespotrebna, jedan od pokolja koji sve poruše, a ništa ne rešavaju".

Dodao je da za takvu agresiju nema ni opravdanja, ni razloga, ni smisla, i da ostaje samo opomena – i nama i njima – da će pred Bogom i pred sobom morati da priznaju krivicu.

"Pred Bogom i sobom moraće da se izjasne za krv, da je to bila krv, a ne slučajnost ili kolateralna šteta, da su to bila deca, a ne borba za demokratiju i slobodu. Bog će im možda oprostiti, mi jesmo, ali nismo zaboravili", naglasio je premijer.

Istakao je da "nismo zaboravili, da smo zapamtili most na Velikoj Moravi, svako naše dete i licemerje kojim je sve to opravdavano".

"Zapamtićemo licemerje kojima je sve to opravdavano, kada se akciji bombardovanja, ubijanja civila da ime 'Milosrdni anđeo'", rekao je Vučić i upitao šta je to milosrdno bilo u Varvarinu, Nišu i drugim gradovima koji su bombardovani.

Premijer je rekao i da je rat koji je Srbija doživela, agresija, bila samo vežba za nove ratove i kršenje međunarodnog prava.

"Danas kad svi zajedno patimo zbog suludih napada terorista, ne treba zaboraviti činjenicu kako je pokušavano sve zataškati i gurnuti pod tepih, posebno odgovornost", rekao je Vučić i istakao da smrt i zločini ne znaju za granice i da se ne zaustavljaju ni žicom ni deklaracijom.

Premijer je primetio i da su narodi koji su Srbiju napadili pre 17 godine, danas napadnuti.

"Pre 17 godina smo bili na suprotnim stranama, a danas smo na istoj strani, što nije znak naše slabosti, već naše snage, veličine, da smo umeli da ustanemo, ne zaboravljajući da oprostimo i sebe menjamo, kao i da ostavimo prošlost da počiva i gledamo u budućnost", rekao je Vučić.

Danas, dodao je, Srbija ima snažne prijatelje na Istoku i iskrene partnere na Zapadu.

Ova zemlja i ovaj narod su nekad davno pritisnuti događajima prevareni krenuli u začarani krug, vraćajući se stalno istim grobovima i istim ratovima, rekao je Vučić.

Zadatak je, kaže, konačno ukidanje vere u bolji nebeski život i izlazak iz začaranog kruga, i novi put u život.

"Srbija mora da veruje u život"

Vučić je poručio da je Srbija na putu mira i da se neće zaustaviti, a građanima da može da obeća samo život, kolevke i rad, a da za nove rake, bombe i smrt više nema opravdanja.

"Verujemo u život, što pokazujemo time što odajemo počast onima koji su živote dali. Možemo samo život da opravdavamo i obećavamo, i to obećavamo pred žrtvama pred kojima klečimo", poručio je Vučić.

Ne damo više nijednu Milicu, nijednu Sanju, jer ovoj su zemlji potrebni životi, dodao je premijer i poručio prisutnima da su ovoj zemlji potrebni živi, da su nam potrebna deca i škole i svaki oblik komunikacije.

Dodao je da je Srbija morala i mora da počne da veruje u život, kao i da je morala da krene novim životnim putem.

"Nije se svet promenio, samo su uvedeni novi izrazi i novi nazivi za besmislena ubijanja i još besmislenija opravdanja", poručio je premijer.

Tuga i suze ne smeju da nas odvedu u mržnju uprkos tome što oni koji danas besne i napadaju nemaju poštovanja za žrtve.

"Sutra će svanuti novi dan u kojem ćemo da nastavimo sa životima i da brinemo o Srbiji. Užase prošlosti ne smemo da zaboravimo, ali ne možemo da promenimo i vratimo vreme, možemo da oživljavamo prošlost ili da uzdignemo glavu i da se sećamo i izvučemo pouke", poručio je premijer.

Ceremonija obeležavanja Dana sećanja, odnosno 17. godišnjice bombardovanja Srbije počela je pomenom žrtvama u Varvarinu, gde je 30. maja 1999. godine na mostu na Velikoj Moravi poginulo 10 građana, a 17 teško ranjeno.

Minutom ćutanja odata je pošta svim žrtvama NATO agresije, nakon čega su premijer Srbije i predsednik Republike Srpske, Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, spustili vence u Veliku Moravu.

Vojni orkestar izveo je himnu "Bože pravde", a zatim su se začule sirene za vazdušnu uzbunu koje su građane Srbije 78 dana te 1999. upozoravale na dolazak bombi.

Posle intoniranja himne, prisutnima se obratio predsednik opštine Varvarin Zoran Milenković, a zatim je usledilo obraćanje premijera Vučića.

Milenković: Nezapamćeni zločinački čin

Predsednik opštine, čija je 16-godišnja ćerka Sanja takođe poginula u bombardovanju mosta, rekao je da je to bio nezapamćeni zločinački čin jedne vojne sile, da bi pokazala kako se surovo kažnjava neposlušni srpski narod, koji nije imao zaštitu Saveta bezbednosti UN i velikih sila koje su imale pravo veta.

Istakao je da je tog proleća u Varvarinu ubijeno 10 ljudi, a da je jedna od žrtava bila i njegovo dete, koje je želelo da uči, bila briljantna matematičarka i želela da postiže uspehe.

"Varvarin je tog 30. maja doživeo strašnu tragediju, ubistvo 10 naših sugrađana i zarad sećanja na njih i sve nedužne žrtve svake godine ćemo se okupljati na ovom mestu sa porukom da se nikada i nigde ne ponove ovi zločini, a verujemo da će, ako ne ovozemaljska, onda božja pravda stići sve zlikovce koji ubijaju narod zarad ostvarenja svojih ciljeva", rekao je Milenković.

Zahvalio je premijeru Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije na odluci da se u Varvarinu obeleži 17 godina od početka bombardovanja. 

"Danas, posle 17 godina, nije nam jasna jednačina koju su postavili umovi omeđeni zlom, da su znak jednakosti postavili između 'Milosrdnog anđela' i nemilosrdnog rušenja jedne zemlje. Kao da nam nije bilo dosta vremena smrti, kao da nismo bili željni blagostanja i demokratije... To proleće ne pamtimo po velikim nadama na ulasku u 21. vek i bujanju proleća, već po eksplozijama, izgubljenim životima, bolu roditelja, izgubljenim idealima", rekao je Milenković.

Naši uništeni životi u tim danima svedoče o dehumanizaciji Evrope onog doba, rekao je Milenković i istakao da je most u Varvarinu gađan na dan Svete trojice, dok su odzvanjala crkvena zvona.

Komemorativnom skupu prisustvovali su preživeli u bombardovanju na Varvarinskom mostu, porodice poginulih u Varvarinu, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, izaslanici predsednika Srbije, ministri u Vladi Srbije, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i ministri Vlade RS.

Na današnji dan pre 17 godina otpočela je agresija NATO snaga na SR Jugoslaviju, u kojoj je ubijeno najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

Bombardovanje je trajalo do potpisivanja Vojnotehničkog sporazuma 9. juna iste godine.

Tokom tog perioda oružane snage velikog broja država okupljene u okviru NATO-a izvršile su brojne napade na civilne i vojne ciljeve koji su rezultirali velikim ljudskim žrtvama i masovnim materijalnim razaranjima.

Za 78 dana ubijeno je najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.