Srbija i razvoj IT sektora

Kako će se razvijati računarske nauke i informacione tehnologije do 2022. godine? To je istraživao devetočlani tim naučnika iz celog sveta sa profesorom Dejanom Milojičićem na čelu. Reč je o stručnjaku iz Srbije koji živi i radi u Silicijumskoj dolini, a od Nove godine predsedava Društvu za računarske nauke. To je najbrojniji odeljak Instituta elektro i elektronskih inženjera, najvećeg i najuticajnijeg inženjerskog udruženja na svetu, na čijem je čelu bio Mihajlo Pupin, a potpredsednik svojevremeno i Nikola Tesla.

Predviđa se da će trodimenzionalno štampanje potpuno promeniti način proizvodnje. Računari će postati mnogo moćniji, tehnologije koje danas postoje biće znatno unapređene, posebno računarska biologija, bioinformatika.

Korisnici u celom svetu biće umreženi i biće im omogućene nove usluge.

Profesor Milojičić objašnjava da će, na primer, analiza podataka omogućavati zdravstvenu dijagnozu u kombinaciji sa nanotehnologijom.

"Moći ćete da pijete tabletice koje će da analiziraju vaše zdravlje i moći će da vam preporuče kakve kombinacije preparata da uzimate", precizira profesor Milojičić.

Istraživanja pokazuju da je broj stručnjaka iz oblasti IT menadžmenta u Srbiji nedovoljan i da se rezultati naučnoistraživačkog rada ne primenjuju u privredi i ne koriste za unapređenje obrazovnih programa.

Tokom 2012. godine u Srbiji se za studije iz oblasti informatike opredelilo više od deset odsto brucoša - njih oko 5.500.

Profesor Radivoje Mitrović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu kaže da je razvojni potencijal ogroman, ali problemi koje ima Srbija, muče i većinu manje razvijenih zemalja pa i EU.

"To je dramatičan jaz između istraživanja s jedne i razvoja društva uključujući privredu s druge strane. Mi vrlo malo rezultata naučnih istraživanja implementiramo", napominje profesor Mitrović.

Poslednje dve decenije iz Srbije je otišlo između sedam i 10 hiljada visokoobrazovanih koji rade u naučnoistraživačkom i nastavnom sektoru i koji danas zauzimaju najprestižnija mesta u svetskim istraživačkim centrima.

Profesorka Marijana Despotović Zrakić, šef Katedre za elektronsko poslovanje Fakulteta organizacionih nauka, kaže da veze s njima održavaju preko posebnih sistema na društvenim mrežama.

"Implementirali smo sistem za upravljanje odnosima sa studentima, pa imamo detaljne informacije o tome gde su zaposleni, kako rade", objašnjava profesorka Despotović Zrakić.

Prošle godine zvanično je evidentiran izvoz softvera od oko 300 miliona evra, a izvoz na crno dvostruko je veći. Procenjuje se da bi u narednih pet godina izvoz softvera mogao da dostigne tri milijarde evra.