Ispovest poremećenog uma

20.05 - Policija je Brejvika označila kao sumnjivog još u martu ove godine, kada je kupio veštačko đubrivo od jedne poljske kompanije, saopštila je norveška bezbednosna služba PST.

17.13 - Policija saopštila konačan broj žrtava, koji je manji nego što se prvobitno mislilo - u dva napada poginulo 76 osoba, a ne 93. Neposredno posle pucnjave na ostrvu Utoji, bilo je teško prikupiti informacije, objašnjavaju u norveškoj policiji.

15.55 - Brejvik priznaje da ima saradnike i da organizaciju kojoj pripada čine još dve ćelije. Predstavnici suda nisu želeli da iznose detalje o toj tvrdnji. Brejvik je prvobitno tvrdio da je sam organizovao i izveo napade. 

15.39 - Sudija prenosi Brejvikove reči da je "želeo da spreči Laburističku partiju da regrutuje mlade ljude", jer tu stranku smatra glavnim krivcem za "masovni uvoz muslimana".

15.34 - Brejvik je, kako je preneo sudija, rekao da je hteo da spreči muslimane da preuzmu zapadnu Evropu. "Cilj napada bio je da se pošalje jasan signal ljudima", rekao je Brejvik.

Norvežanin Anders Bering Brejvik, koji je priznao da je ubio 93 ljudi (policija je naknadno saopštila da je konačan broj poginulih 76) na ostrvu Utoji i u centru norveške prestonice, saslušan je pred sudom u Oslu. Sudija je Brejviku odredio pritvor od osam nedelja, a polovinu tog vremena biće u potpunoj izolaciji.

Brejvik je priznao da je izveo napade u Oslu, ali rekao da se ne oseća krivim, tvrdeći da su "ubistva bila neophodna, kako bi bilo sprečeno da zapadnu Evropu preuzmu muslimani".

Saslušanje je bilo zatvoreno za javnost, a Brejviku nije dozvoljeno da se u sudnici pojavi u uniformi, što je bila njegova želja. Brejvik je tražio da saslušanje bude otvoreno i pripremio je govor za tu priliku, prenosi AP.

Tridesetdvogodišnji Brejvik u sud je doveden na sporedni ulaz, kroz podrum do sale za suđenje, prenela je norveška agencija NTB.

Uoči saslušanja, predstavnik policije u Oslu, Svejnung Sponhejm, potvrdio je da je Brejvik napad na ostrvu izveo koristeći dve vrste vatrenog oružja. Na osnovu informacija kojima je policija raspolagala, nije bilo moguće zaključiti da li je sam odgovoran za napade, ili je imao saučesnike.

Neposredno posle tragedije na ostrvu, mnogi svedoci su tvrdili da su videli dvojicu napadača, ali ta informacija za sada nije potvrđena.

Norveška policija je, takođe, saopštila da je policajac koji je trebalo da obezbeđuje ostrvo Utoju nestao. Tokom napada nije bio na ostrvu i za sada nema informacija o tome gde se nalazi.

Norveška javnost pozvala je da se pooštri važeći krivični zakon, jer bi prema postojećem Brejvik mogao da dobije najviše 21 godinu zatvora. Na Fejsbuku je otvorena stranica na kojoj se traži uvođenje smrtne kazne za Brejvika, što je odmah po otvaranju podržalo oko 2.000 ljudi.

Norveško pravo, inače, omogućava da se zatvorenik zadrži u zatvoru i pošto mu istekne maksimalna kazna od 21 godine, ako stručnjaci smatraju da je opasan za društvo.

Proveravanje evropskih veza

Policije širom Evrope istražuju dokle sežu Brejvikove veze i da li je u drugim zemljama imao pomagače.

Predstavnici jedne poljske kompanije potvrdili su da su mu prodali veštačko đubrivo, ali je, kako je saopštila poljska bezbednosna agencija, cela transakcija bila potpuno legalna, pa niko nije uhapšen. Prema mišljenju poljskih stručnjaka, materijal koji je kupljen u toj fabrici nije bio ključni sastojak bombe, saopštili su poljski obaveštajci.

Francuska policija pretresla je stan oca optuženog. Desetine policajaca opkolile su njegovu kuću u Kurnanelu na jugu Francuske, a novinarima je pristup bio zabranjen.

Regionalna francuska žandarmerija potvrdila je da je reč o kući oca Andersa Brejvika, ali nije želela da komentariše akciju. Jens Brejvik, vlasnik kuće, već godinama nije u kontaktu sa sinom, prenosi AP.

Nemačka državna bezbednost ispituje eventualne veze Brejvika sa pripadnicima nemačkih neonacističkih organizacija.

Mediji prenose navode nemačkih vlasti da su im poznate veze skandinavskih ekstremnih desničara sa istomišljenicima na severu zemlje, naročito u gradu Hamburgu.

U rasističkom manifestu atentatora, koji i dalje analizira norveška policija i u koji je uvid imao i nemački magazin Špigl, više puta se pominje i ime nemačkih političara, između ostalih i kancelarke Angele Merkel i jednog od vođa socijaldemokrata Franka-Valtera Štajnmajera.

Nemački državni organi poručuju da "prema dosadašnjim saznanjima, napadač i napad nisu ni u kakvoj vezi sa Nemačkom".