Privatizacija Luke Bar dobitak za tri države

Tender za privatizaciju Luke Bar biće raspisan u avgustu. Među zainteresovanima za ovu privatizaciju je i Srbija, čiji je je Crna Gora četvrti spoljnotrgovinski partner, budući da bi time srpska privreda dobila izlaz na Jadransko more.

Preko barske luke, koja danas radi s pola kapaciteta, obavlja se najveći deo robne razmene Srbije sa Italijom, koja je drugi spoljnotrgovinski partner naše zemlje.

Podgorica planira da u državnom vlasništvu ostavi zemljište i akvatorij Luke, kao i gazdovanje nad tečnim i rasutim teretima. Koncesija se daje za kontejnerski i generalni teret, na period od tri decenije, uz mogućnost produženja za još 15 godina.

"Najvažnije bi bilo da dovedemo nekoga iz industrije ko ima velike reference. Nekad nam se čini da smo greške pravili u projektima, gde su cifre imale veću ulogu nego prisustvo na tržištu ili poslovne veze. Mnogo puta smo razgovarali sa potencijalnim partenrima, ne zanmo koliko je ko ozbiljan, nema čvrstih ponuda na stolu", rekao je ministar saobraćaja i pomorstva Crne Gore Andrija Lompar.

Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić smatra da bez srpske privrede i barska luka gubi na intenzitetu: "Veoma smo zainteresovani i sa nestrpljenjem očekujemo tender. Ne vidim da bi iko mogao bolje i pre da uskoči od srppskih preduzeća i privrede".

Nedostatak infrastrukture

Kroz Luku Bar, danas prolazi samo 20 odsto robe iz Srbije. Najviše posla joj uzimaju Kopar i Rijeka. Neku robu, poput gvožđa iz Smedereva, Bar je uspeo da preusmeri ka svojoj luci. Žitarice iz Vojvodine, međutim, i pored najboljeg silosa, koji luka ima, gotovo se ne izvoze  preko Bara. U ovom slučaju, problem predstavlja skok cena crnogorske železnice.

"Prema podacima koje imamo, 1.300.000 tona žitarica je izašlo iz Srbije, a preko Bara je prešlo 4.000 tona. Vidite sada koliko je uticao skok cena železnice", kaže Slobodan Pajović, izvršni direktor Luke Bar.

Pun kapacitet Luke Bar je 5.000.000 tona robe godišnje. Kada će moći da ga ostvari umnogome zavisi od rekonstrukcije pruge Beograd - Bar i izgradinje autoputa od Bara do Beograda.

Da bi se prugom, kojom danas prolazi četvrtina kapaciteta, prevezlo projektovanih sedam miliona tona robe godišnje, treba uložiti 250 milona evra, pocenjuju u Vladi Srbije. Još polovinu te sume, kažu, treba uložiti u Luku Bar, koja onda nebi imala konkurenta u regionu.

"Danas u Rumuniji imate 16.000 preduzeća iz Italije, koja imaju veliku muku sa transportom. Na relaciji Bari-Bar-Beograd i dalje prema Bukureštu, relizovali bi svoj projekat prilaska i ulaska u Rumuniju", tvrdi ministar Mrkonjić.

Kada bi se svi poslovi realizovali, kaže Mrkonjić, na dobitku bi bili i Srbija i Crna Gora i Italija. U naredne dve do tri godine uposlio bi se veliki broj preduzeća, a to je više od 100.000 ljudi.