Povratak "izbrisanih"

Narodna skupština Slovenije donela je zakon po kome se izbrisanima iz registra građana vraćaju građanska prava. Iz registra građana Slovenije tokom devedesetih godina prošlog veka izbrisano je 26.000 građana.

Slovenačko državljanstvo moći da dobiju oni koji su posle osamostaljenja Slovenije ostali bez njega, a u međuvremenu nisu stekli državljanstvo neke druge zemlje.

U međuvremenu, neki od njih rešili su status dobijanjem dozvole prebivališta ili su dobili slovenačko državljanstvo, pa će se, kako mediji navode, zakon koji je danas izmenjen odnositi na oko 13 hiljada osoba.

Za zakon je glasalo 48, a protiv 30 poslanika. Dok vladajuća koalicija smatra da zakon ispravlja nepravde, opozicija zakon vidi kao nagrađivanje okupatora.

"To što se ovim bavimo 18 godina posle brisanja činjenica je koja govori sama za sebe. Ovaj zakon osuđuje dalji populizam, spekulacije i ratne zločine i osuđuje netrpeljivosti", rekla je ministarka unutrašnjih poslova Katarine Kresal.

Šef članova SNS-a, Zmago Jelinčić rekao je da nikada nije bilo brisanja. Jelinčić smatra da je vladajuća koalicija rešila da "zamrzne" svoju vezanost za državu kako bi povećala političku podršku. SNS ne pristaje da se na ovaj način izvinjavaju u njihovo ime.

Slovenija je, tajnim aktom, 1992. godine skoro 26.000 neslovenaca, iz bivših jugoslovenskih republika pretvorila u strance, brišući ih sa spiska stalnog boravka.

U toj grupi bez osnovnih ljudskih i socijalnih prava najviše je bilo Srba, a svi oni su proteklih godina doživljavali velika šikaniranja pred državnim organima.

Predsednik Civilne inicijative izbrisanih Aleksandar Todorović, prva je osoba koja je u februaru uspela da dobije odštetu od 17.000 evra od slovenačke države zbog posledica takvog statusa.