Istraga: Trajkovski nije bio žrtva atentata

Predstavljajući izveštaj istražitelja, Kulić je rekao da su ovim nalazom eliminisana sva ranija nagađanja da je Boris Trajkovski zapravo ubijen u planiranom atentatu, prenosi Hina.

Avion tipa "kingair" je 26. februara 2004. godine udario u jedno brdo na prilazu Mostaru pri pokušaju sletanja na aerodrom i tom prilikom su sa makedonskim predsednikom poginula dva pilota i sedam putnika.

Istraga koja je sprovedena neposredno posle nesreće utvrdila je kako je udes bio rezultat tehničkih propusta i grešaka pilota, a Kulić je podsetio da su makedonske vlasti bile nezadovoljne tim nalazima, pa su tražili dodatne provere.

Makedonska istražna komisija je četiri godine prikupljala dokaze i na toj osnovi zatražila novu istragu, pojasnio je Kulić. U novom istražnom timu bilo je deset stručnjaka iz BiH, Srbije, Makedonije, a konsultacije su obavljene i sa stručnjacima iz Hrvatske.

"Ja sam i ranije govorio da treba da otvorimo novu istragu jer su makedonski mediji spekulisali o atentatu na Trajkovskog", rekao je Kulić dodajući kako je bilo "bitno potvrditi ili opovrgnuti tvrdnje o atentatu".

Loša obuka pilota

Naknadna istraga utvrdila je mnoštvo propusta koji su doveli do tragedije.

"Po našim analizama, glavni uzrok udesa je sedam pilotskih grešaka", kazao je Kulić koji je pritom detaljno opisao i predstavio svaku od njih – od loše obuke pilota, samo jedne mape terena dostupne pilotima, do ignorisanja instrumentalnih upozorenja na nisku visinu.

Pilot koji je upravljao avionom nikada nije završio obuku za instrumentalno letenje, a kopilot takođe nije bio osposobljen za takvu vrstu letenja.

Istražitelji su konstatovali da let nije smeo ni da bude izveden zbog izuzetno loših vremenskih uslova.

"Zbog loših vremenskih uslova, tog dana prema Mostaru nisu poleteli ni tadašnji predsednici Hrvatske odnosno Srbije. Stanje aviona bio je dodatni problem.

"U Makedoniji je stanje bilo veoma loše. Njihov servis bio je u izuzetnom rasulu", rekao je Kulić pojašnjavajući kako je ta služba imala samo jednu stalno zaposlenu osobu, a ni taj mehaničar nije imao dokaze da je kvalifikovan za taj posao.

Muharem Šabić, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Sarajevu koji je bio član istražnog tima, rekao je da je avion bio neuobičajeno loše opremljen.

Imao je samo automatskog pilota, GPS i lokator mesta nesreće.

"Uobičajeno je da avioni koji prevoze važne osobe imaju instrument koji bi u lošim vremenskim uslovima pokazivao udaljenost od zemlje, a ovaj to nije imao", kazao je Šabić.

Sporno i održavanje aviona

Dodao je kako je i održavanje aviona bilo sporno jer tokom godinu dana nije zabeležena nijedna intervencija na letelici odnosno podaci o njenom servisiranju.

Čak je i tzv. crna kutija koja je nakon udesa veštačena u Nemačkoj bila neispravna, pa su ostali zabeleženi samo razgovori pilota u kabini, ali ne i podaci o samom letu.

"Još 2003. godine, makedonske vlasti su propustile da registruju da avion nije za letenje", kazao je Šabić.

Avion nije pao zbog toga, ali stanje u kojem se nalazio bitno je doprinelo udesu, zaključak je istražitelja.

Takođe su konstatovali da je mostarski aerodrom tehnički bio loše opremljen, pa tako nije imao ni radar.

Celokupni istražni materijal predan je pravosudnim organima Makedonije i BiH, a Kulić je rekao kako se na osnovu toga može utvrditi i krivična odgovornost za propuste koji su doveli do tragedije.