Konsenzus o briselskim dogovorima

Šef beogradskog pregovaračkog tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović izjavio je da u Vladi i vladajućoj koaliciji postoji konsenzus o tome da sve što je dogovoreno u Briselu treba da se primeni.

Prema njegovim rečima, to će se i dogoditi u najkraćem mogućem roku.

Stefanović je pozvao predsednike opština sa severa Kosmeta da u sredu dođu u Beograd na razgovor o administrativnim prelazima i drugim pitanjima o kojima se razgovara s prištinskim vlastima.

Stefanović je, na predstavljanju Analize politike Srbije da ne učestvuje na međunarodnim skupovima na kojima učestvuju predstavnici Kosova u Evropskom pokretu, izjavio da za nastavak dijaloga nije neophodno da Skupština Srbije usvoji novi dokument o Kosovu i Metohiji, ali da bi bilo dobro da se to dogodi.

"Nije neophodno, jer i bez tog dokumenta postoji okvir za nastavak dijaloga. Postoji platforma Vlade, odluke koje su postignute u Briselu i usvojene na Vladi, kao i više rezolucija usvojenih u parlamentu", rekao je Stefanović.

Šef beogradskog pregovaračkog tima ponovo je demantovao tvrdnje da Vlada nije prihvatila dogovore koji su postignuti u Briselu i istakao da je pitanje njihovog usvajanja jedno, a pitanje implementacije drugo.

"Primena će se desiti u najkraćem mogućem roku. Vlada će doneti odluke o temama kao što su sloboda kretanja, katastar, matične knjige i odmah potom će se krenuti u primenu", objasnio je Stefanović.

Tu primenu trenutno otežava birokratija, objasnio je Stefanović i poručio da "ćemo uskoro svi biti svedoci da će sve odluke postignute u Briselu u potpunosti biti izvršene".

"Sve što je doneto u Briselu treba da se primeni i o tome postoji konsenzus na nivou Vlade i vladajuće koalicije", ukazao je Stefanović.

Tvrdnje eksperata zlonamerne

Šef beogradskog tima ocenio je da su tvrdnje pojedinih eksperata da je Srbija u Briselu priznala Vrhovni sud Kosova "netačne i zlonamerne".

U tom smislu, Stefanović je rekao da je Srbija, kroz dijalog sa Prištinom, prvi put dobila mogućnost da utiče na važne procese koje, inače, zahvaljujući zalaganju međunarodne zajednice, vodi isključivo Priština.

"Mi ne možemo da ukinemo institucije koje su Prištini dali Unmik, Savet bezbednosti UN i velike sile. Oni, inače, sami mogu da sprovode katastarske radnje, imaju svoj katastar i sve to rade bez našeg uticaja, a mi smo kroz dijalog i dogovor o katastrima dobili mogućnost da utičemo na te procese. Dobili smo pravo na uticaj", podvukao je Stefanović.

Beograd, kaže Stefanović, radi na tome da se Kosovu omogući asimetrično predstavljanje na regionalnim skupovima.

"Predstavljanje Prištine na forumima mora da bude asimetrično, odnosno da se jasno razlikuje od prestavljanja svake nezavisne države", rekao je Stefanović.

"Moramo da stvorimo situaciju za predstavljanje Kosova na drugačiji način, ali da bude asimetrično", rekao je Stefanović i dodao da bi predstavljanje Kosova u istoj ravni sa drugim državama kršilo i propise Srbije, ali i osnivačke ugovore međunarodnih organizacija čiji Kosovo nije potpisnik.

Kako je naveo, cilj Srbije nije da se Kosovo, a ni Srbija izopšte iz regionalne saradnje, već da se kroz dijalog u Briselu pronađe prihvatljiv način za predstavljanje Kosova na regionalnim forumima koji će biti model i za ostale skupove.

Stefanović je rekao i da je Kosovo predstavljeno u skoro svim regionalnim organizacijama, odnosno u svima osim u onima u kojima je preduslov državnost, ali da Priština učestvuje samo na oko dva odsto skupova, jer njene predstavnike ne interesuje suština skupova već način predstavljanja delegacije.

Na današnjem skupu predstavljena je analiza Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji u kojoj se ističe da je odbijanje Srbije da učestvuje na međunarodnim skupovima na kojima je predstavljeno Kosovo štetno je za interese Srbije, ali i nepotrebno.

Autorka analize Tatjana Papić, pozivajući se na međunarodno pravo i praksu, rekla je da Srbija učešćem na konferencijama na kojima se pojavljuju zvaničnici Kosova neće priznati Kosovo ni eksplicitno ni prećutno.

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević rekla je da je objavljivanje analize odličan potez, jer je značajno da se javnost upozna sa načinima rešavanja problema.

"Žao mi je što se ovaj papir nije pojavio ranije", izjavila je Delevićeva.