Konuzin napustio forum

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin napustio je forum o bezbednosti, nezadovoljan tokom rasprave. Konuzin je kritikovao ostale učesnike, jer na panelu niko nije pokrenuo pitanje slanja kosovskih carinika na prelaze Brnjak i Jarinje.

"Zbunjen sam. NATO, Kfor i Euleks planiraju da dovedu kosovske carinike na prelaze na severu Kosova i time prekrše svoj madat, Rezoluciju 1244 i odluku SB UN iz 2008. godine, a iz publike na tu temu nije postavljeno ni jedno jednio pitanje. Ima li Srba u ovoj publici, brinete li za sudbinu svojih sunarodnika", upitao je Konuzin.

Podsetivši da će za nekoliko sati Savet bezbednosti UN raspravljati o tom problemu, Konuzin je rekao da će Rusija zajedno sa šefom srpske diplomatije u Njujorku braniti interese Srbije. 

"NATO i članice EU će biti protiv vaših nacionalnih interesa, ali imam utisak da je vas baš briga", rekao je ruski ambasador.

Konuzin se osvrnuo i na kritike iznete tokom debate, u kojim je istaknuto da Rusija isključivo dela na osnovu interesa.

"Recite mi koje interese su imali ruski volonteri kada su dolazili da se bore sa vama", upitao je Konuzin. "Rusija ima interese. A ko ih nema? Mi ulažemo u vašu zemlju, iako neki Srbi žele da stave vašu zemlju pod kontrolu. Imamo interese, ali se naši interesi poklapaju sa vašima".

Konuzinov monolog prekinuo je moderator panela Ivan Vejovda, na šta se ruski ambasador, posle kraće rasprave, okrenuo ka publici i upitao da li može da nastavi da govori.

Pošto je to publika odbila, demonstrativno je napustio salu.

Unija mora da nastavi sa proširenjem

Direktor Direktorata za proširenje EU Stefano Sanino rekao je na današnjem forumu da je Srbija načinila u pogledu ispunjenja reformi, regionalnog pomirenja i saradnje sa Haškim tribunalom je izuzetan i to će biti uzeto u obzir prilikom donošenja mišljenja Evropske komisije o dodeljivanju statusa kandidata.

Prema njegovom mišljenju, proces proširenja Unije mora da bude nastavljen - iako postoji razlika u stepenu napretka koji su ostvarile zemlje Zapadnog Balkana.

Sanino je naglasio da je Srbija načinila izuzetan napredak u ispunjenju strukturnih reformi i da uspešno radi na regionalnom pomirenju, jer je nivo saradnje koji je Srbija postigla sa Hrvatskom ili BiH izuzetan.

Podsetivši da je veoma važno što je Srbija isporučila poslednje haške begunce, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, Sanino je istako da su takvi gestovi "još jedan korak u pravcu pomirenja u regionu".

"Vreme je da se energija usmeri da se region integriše u EU. Perspektiva je na dohvat ruke", poručio je Sanino.

Govoreći o regionalnoj saradnji, koja je i bila tema prvog današnjeg panela Beogradskog bezbednosnog foruma, Sanino je rekao da je Briselu u interesu da sarađuje sa "širim regionom", a da paraleno održava bilateralne kontakte sa pojedničnim zemljama.

Sanino se osvrnuo na poruke koje je na Forumu poslao predsednik Srbije Boris Tadić i ocenio da su one veoma važne i da bi svi trebalo da ih uzmu u obzir - posebno kada je reč o šansama koje je region propustio 1989. godine i pozivu da se takav scenario nikad ne ponovi.

EU mora da, u važnom trenutku za Srbiju, uzme u obzir i da bude svesna napretka Srbije, istakao je Sanino, koji učestvuje na Prvom beogradskog bezbednosnom forumu.

Saradnja u regionu ključ za EU

Učesnici ministarskog panela na regionalnom forumu u Beogradu istakli su značaj regionalne saradnje kao ključa stabilnosti, ali kao osnovnog činioca u procesu evrointegracija.

"Regionalna saradnja i stabilnost ključni su činilac za integraciju Zapadnog Balkana u EU" , rekao je šef mađarske diplomatije Janoš Martonji.

U obraćanju učesnicima skupa u Domu vojske u Beogradu Martonji je dodao da bez regionalne bezbednosti nema ni globalne bezbednosti, ukazavši na pozitivna iskustva Višegradkse grupe koja okuplja Čašku, Slovačku, Mađarsku i Poljsku.

"Naš primarni interes je nastavljanje proširenja EU i regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu", rekao je Martonji. 

Šef bugarske diplomatije Nikolaj Mladenov rekao je da je interes Bugarske da svi njeni susedi budu uključeni u evroatlantske strukture.

Mladenov je istakao i značaj saradnje vojski, podsetivši na nedavne zajedničke vojne vežbe Bugarske i Srbije. 

Mladenov je ukazao da zemlje Zapadnog Balkana imaju zajedničko kulturno nasleđe i da to treba znatno bolje iskoristiti.

Slovački državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Milan Ježovica rekao je da zemlje regiona treba da podržavaju jedna drugu na putu ka EU i dodao da je Slovačka u tom procesu kasnila za ostalim zemljama Višegradske grupe, ali da je dobijala njihovu podršku.

Ministar spoljnih poslova Češke Karel Švarcenberg ocenio je da je regionalna saradnja važna jer se susedne zemlje suočavaju sa istim teškoćama i istakao da se moraju pošotvati interesi drugih.