Kostić za RTS: Ja druge istine nemam

U intervjuu za RTS objašnjava šta je mislio kada je rekao da je jedina politička mudrost na koji način, sa elementima dostojanstva, napustiti Kosovo, jer "ni defakto ni dejure nije u rukama Srbije".

Profesore, vi ste juče vrlo jasno kazali da nije reč o stavu Akademije već o vašem stavu, a ipak, čini se, ogroman broj reakcija. Jeste li očekivali i ovakve i ovolike reakcije?

Pre svega, to je definitivno i to sam nekoliko puta rekao i naglasio u samom intervjuu, stav jednog beskonačno usamljenog pojedinca, bio on član, predsednik SANU. SANU kao kolektivitet sa mojim izjavama nema apsolutno nikakve veze. Rekao sam to pojedinačno.

Tada sam rekao da o ovako krupnim pitanjima zapravo SANU, kao akademija koja sakuplja individualce, ne može da ima jedinstveno mišljenje. Ali da je "noblesse oblige" (plemstvo obavezuje, fr.), kao što je to bilo u latinskom društvu, da u trenucima kada su "biti ili ne biti", kaže stav koji se poseduje, ako se ne kaže gubi se građansko pravo. Ja sam, naravno, mogao da izgovorim određene floskule koje danas slušamo i da bude to sve vrlo prijatno kolektivnom uhu. Smatrao sam da u ovim godinama imam obavezu da kažem ono za šta ja mislim da je istina, ne tvrdeći da je to 100 odsto tako.

Ali odmah ste optuženi da niste birali adekvatan trenutak i da se u ovom trenutku Srbija bori protiv toga da Kosovo postane član Uneska. Jeste li morali voditi računa o trenutku, s obzirom na poziciju koju imate?

Mogu svaku osudu da prihvatim samo pod uslovom da je neko pročitao integralno tekst intervjua, ili bar čuo integralno, jer bi shvatio kontekst u kom je nešto rečeno. Ovako izvađeno ispada da se ja zalažem – "otrčite sa Kosova", "napustite taj narod i ostavite naše svetinje". Naprotiv, meni je žao ako su to sugrađani sa Kosova tako razumeli. Ideja je bila da se naravno njima obezbedi kompletna, maksimalna moguća lična, imovinska, pravna i svaka druga sigurnost. Elementi političkog organizovanja.

Da se zaštiti, i to ste pretpostavljam pročitali, naša kulturna baština i da se za nju borimo "zubima i noktima", ali ono što ja predlažem i što sam rekao, da mislim da mi više ne možemo imati iluziju o političkoj kontroli kompletne teritorije Kosova.

Ali mislio sam da je potrebno da našu energiju usmerimo i na očuvanje nečega, jer pored Kosova, sa koga odlaze ljudi, zato što postoji neka forma beznađa, postoji miran, tihi egzodus takođe desetine i desetine hiljada mlađih. Ja sam hteo da mi negde konvertiramo tu svoju energiju u nešto što će biti realna budućnost.

Hajde da podvučemo tu crtu da bi vas ljudi što bolje razumeli – vi, dakle, u tome što ste rekli niste u stvari poručili "potpišite nezavisnost Kosova, jer to je naša realnost"?

Pa ja to neću da poručujem nijednom političaru iz prostog razloga što iza mojih postupaka postoji, ako hoćete, kontinuitet onoga što sam ja radio. I to saginjanje bi bilo daleko ispod svakog nivoa na kome sam ja gradio s promenljivim, istina, uspehom svoj integritet. A što to tako neko hoće da shvati – to je njegov problem.

Meni je poznato da ste vi bili na Kosovu, i to pod oružjem...

Bio sam, dva meseca. Bio sam načelnik specijalnih jedinica saveznog SUP-a i moram da kažem da je taj period bio period u kome sam mnogo toga naučio o tragediji i našeg naroda i tragediji tog prostora.

Ja vas to pitam zato što se u saopštenju, jednom od saopštenja, a to je saopštenje predsednika države, dovodi u pitanje, ako mogu tako da kažem, vaše i moralno opredeljenje i vaše patriotsko opredeljenje?

Ja jednostavno mislim da ljudi koji su to izgovorili, a duboko hoću da verujem da to nije sam napisao i da ni sam ne veruje u to, jeste da ti ljudi nisu kompetentni da procenjuju ni moje moralno niti patriotsko osećanje. I tvrdim da ni moja moralna ni patriotska pozicija nije ništa manja od njihove. Naprotiv, ja sam svojim izborom ostao u Srbiji iako sam imao desetine prilika da odem.

Moja deca i moji unuci su ovde. U toku borbenih dejstava na teritoriji Srbije moja deca su bila regrutovana. Tačnije, brdska pešadija za razminiranje mina. Nisam ja svoju decu sklanjao da bi mene neko danas učio tome šta je patriotizam u Srbiji. Ali Sterija je rekao da je reći istinu narodu najveći patriotizam. Ja drugu istinu – jer nemam komitet iz zgrade u koju treba da idem po svoju istinu, sem one do koje sam ja došao – nemam. I ta istina može biti kritikovana sa svake pozicije sem sa prava da tu istinu saopštim. Ako imam hrabrosti da saopštim.

Da li biste imali hrabrosti da sačekate da se SANU izjasni o vašem stavu i da li očekujete to?

Evo, predsednik države to traži i očekuje i Odbor za Kosovo. SANU nije politička stranka. Nije koalicioni partner. Nečuveno je da pojedine državne strukture naručuju smenu i preispitivanja. Ono što verovatno jedan broj tih ljudi iz politike ne može da shvati, jeste da ja nemam nikakvu posebnu prema ovoj funkciji.

Prema tome, ja se neću zubima i noktima, kao što bih se borio za baštinu na Kosovu, boriti za sopstvenu funkciju. A šta će Akademija reći – sačekaću sa apsolutnim mirom. Iz prostog razloga što, ako nekog interesuje šta se mene tiče, to nije haranga koja na najvulgarniji način napada i mene i moju porodicu, nego što upravo šta ta porodica misli i desetak prijatelja koje sam nekako u ovom životu uspeo da skupim. Ostalo me ne interesuje.