Šljivančanin: Išao bih u Vukovar

Bivši oficir JNA Veselin Šljivančanin rekao je da bi otišao u Vukovar bez obzira na to što se i dalje nalazi na Interpolovoj crvenoj poternici izdatoj na zahtev Hrvatske.

"Oni, navodno, imaju neku novu optužnicu protiv mene, u kojoj kažu da su vojnici pod mojom komandom ubili 10.000 hrvatskih vojnika", rekao je Šljivančanin u emisiji Da možda ne.

Iako je u Hagu osuđen na 10 godina zbog pomaganja i podržavanja mučenja hrvatskih zarobljenika, Šljivančanin kaže da ne oseća tu presudu kao pravednu.

"Zato što sam ja osuđen zbog jednog zaštićenog svedoka, Srbina, koji je ispričanu priču potkrepio time da me je negde sreo, video da sam ja nervozan i tako je zaključio da sam ja znao da neki teritorijalci muče hrvatske zarobljenike. Sud je njemu poverovao iako sam ja u to vreme bio sa Sajrusom Vensom, o čemu postoji i snimak. Američki ambasador mi je govorio da sam ja imao nameru da ubijem Vensa. Pa, zamislite da su i to usvojili", rekao je Šljivančanin.

Rekao je da se ne kaje i da je kao vojnik legalne vojske u svojoj zemlji išao u Vukovar da deblokira svoju kasarnu koja je bila napadnuta, da pronađe i oslobodi zarobljene vojnike i razoruža paravojne formacije.

"Moji vojnici i ja smo, to odgovorno tvrdim, radili čestito i časno svoj posao, uradili smo ga do kraja i zašto bih se ja sada kajao", rekao je Šljivančanin.

Na pitanje šta ga je, osim solidarnosti, motivisalo da hrvatskim generalima Antu Gotovini i Mladenu Markaču javno čestita oslobađajuću presudu i povratak kući, Šljivančanin je rekao da su ga oni, kada je on izlazio iz pritvora, ispratili i čestitali na slobodi.

"Mi smo tamo korektno sarađivali, ponašali se. Ja sam u zatvoru prvi put upoznao dvojicu generala. Kada sam ja dočekao slobodu, obojica tih generala su me ispratila i čestitala mi na slobodi i rekli da veruju u to da sam ja čestit i dobar čovek", naveo je Šljivančanin.

Bivši oficir JNA kaže da tu čestitku nije uputio zbog toga da bi od hrvatskih generala  napravio heroje, već zbog odnosa sa njima dok je bio u pritvoru, kao i činjenice da su uspeli da pobede taj sud koji, kako ističe, svima misli loše, a posebno loše misli o njemu i njegovoj  državi.

Ukoliko bi presuda Ramušu Haradinaju bila oslobađajuća, Šljivančanin kaže da ne veruje da će mu čestitati jer sa njim nije imao takve odnose kao sa Gotovinom i Markačem. 

"Kad sam bio u zatvoru nisam bio na spratu na kojem je bio Haradinaj. Ne znam ništa o njegovoj presudi i ne mogu da govorim o tome", dodao je Šljivančanin.

Razgovori o ratnim događajima

On kaže da je sa hrvatskim generalima razgovarao vrlo često o ratnim događajima, posebno sa Markačem, Prlićem i Čermakom, a da Gotovina nije želeo o tome da priča.

Prema njegovim rečima, Markač mu je rekao da je srpski narod sam napustio Krajinu i da je njihovo rukovodstvo donelo takvu odluku.

"Onda sam ga ja pitao: 'Zašto je vaša vojska palila kuće kad su ostale same, zašto su ubijali starce, žene i decu kada su ostali na svojim ognjištima, jer nisu mogli da beže...?' On je imao izričiti stav da se borio za Hrvatsku državu i da, jednostavno, Srbi nisu zaslužili da ostanu u njoj", rekao je Šljivančanin.

Kako je naveo, za njega nije nikakvo iznenađenje drastično mimoilaženje sudskog veća koje je osudilo Gotovinu na 24 godine i žalbenog veća koje ga je oslobodilo.

U mom slučaju, pretresno veće me je osudilo na pet godina za krivično delo kršenja običaja i zakona rata, pomaganja u mučenju, da bi mi, bez ijednog dokaza, Žalbeno veće kome je predsedavao, takođe, sudija Meron, povećali kaznu na 17 godina, a u mojoj zemlji su svi ćutali i to podržavali, napomenuo je Šljivančanin.

"Zato što se na kaznu od pet godina čitava Hrvatska javnost digla, njihov predsednik je govorio u Ujedinjenim nacijama, svi su me osuđivali", rekao je Šljivančanin i dodao da mu nije pružena novčana pomoć za reviziju postupka,  već je svojim sredstvima morao sve da plati.

Prema njegovim rečima, svako se tamo interesovao ko mu je u Sudskom veću. Sudija Pokar korektno govori o svemu, ali ne pomaže, jer tamo je, kako kaže, preglasavanje stalno i u Žalbenom veću su uvek turski sudija Gunej i Meron.