Biografija Ratka Mladića

Mladić je rođen 12. marta 1943. godine u selu Božinovići, u opštini Kalinovik, u Kraljevini Jugoslaviji (danas Republika Srpska, Bosna i Hercegovina).

Bio je general i komandant Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine. Optužen je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i od 1996. nije bio dostupan javnosti.

Aprila 1992, potonji ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.

Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. godine. General Mladić je, 12. maja 1992. godine, odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjaluci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. godine. Redovno je unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Mladić je 1995. godine, pred Haškim tribunalom, optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja.

Novembra 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, general Ratko Mladić smenjen je sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala.

Zvanično, njegova vojna karijera u VRS završava se polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja, 7. marta 2002, kada ukazom predsednika Republike Srpske "prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića."

Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice nije penzionisan 28. februara 2001. godine.

Penziju je uredno primao do novembra 2005, kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem, ona ukinuta.

Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore, 7. aprila 2006. godine.

Optužbe za genocid

Prva optužnica protiv Ratka Mladića (i Radovana Karadžića) potvrđena je 25. jula 1995. i teretila ga je za genocid i druge zločine počinjene nad civilima širom teritorije Bosne i Hercegovine.

Druga optužnica je potvrđena 16. novembra 1995. i odnosila se na događaje u Srebrenici iz jula 1995. godine.

Izmenjena optužnica (IT-95-5/18-I) protiv Ratka Mladića potvrđena je 11. oktobra 2002.

U maju prošle godine, Tužilaštvo Haškog tribunala je opet podnelo predlog izmenjene optužnice protiv Mladića zbog genocida i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH.

Izmenjenom optužnicom, Mladiću se na teret u 11 tačaka stavljaju genocid, zločini protiv čovečnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-1995.

Kao i u slučaju tadašnjeg predsednika RS Radovana Karadžića, kome Tribunal već sudi, izmenjena optužnica protiv Mladića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH; kampanju terora artiljerijskim napadima na civile tokom opsade Sarajeva u istom periodu; genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici u julu 1995. i nad nesrbima u još sedam opština u BiH i uzimanje međunarodnih talaca u maju te godine.

Petnaest godina u bekstvu

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih petnaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je navodno na Romaniji, u Han Pijesku, Beogradu ...

Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti.

U međuvremenu, mnoge lokacije su identifikovane kao potencijalna skrovišta, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. februara 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u Hag.

Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. godine, organizovanom policijskom racijom razbijena je dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.