Strah od kredita

Već tri meseca banke same utvrđuju lični kreditni rejting klijenata. Sada je dozvoljeno da visina rate može da bude i veća od 50 odsto zarade. Ipak, liberalniji propisi nisu povećali nivo zaduženosti stanovništva, koji je skoro godinu dana na oko 5,4 milijarde evra.

Prema novim propisima, ako želite kredit, dovoljno je da prvi član domaćinstva odvoji od zarade minimum potrošačke korpe od 14.000 dinara, a da preostali deo bude raspoloživ za otplatu rata. Neke banke su to iskoristile i povećale limit, posebno građanima sa većim zaradama.

Vojislav Stokić iz "Erste banke" objašnjava da se najpre izračuna kreditna zaduženost tako što se podeli ukupna mesečna obaveza sa ukupnim prihodom građana, što je u "Erste banci" u ovom trenutku do 70 odsto za stambene kredite, odnosno do 65 odsto za gotovinske i sve druge vrste kredita.

Nova regulativa podrazumeva mogućnost veće zaduženosti, ali niske zarade su učinile da ona mesečno raste za pola procenta.

"Nova metodologija je namenjena klijentima sa većim primanjima. Prilikom primene interne metodologije, uvek analiziramo klijenta od slučaja do slučaja. Novom metodologijom su sputani klijenti sa nižim primanjima", kaže Nenad Lučić iz "Folks banke".

Ipak, banke priznaju da su klijenti sa višim primanjima poželjni, ali ništa manje rizičniji.

"Matematička računica pokazuje da su oštećeni oni sa manjim primanjima, dok oni sa većim primanjima mogu da uzmu i veći kredit. Veći problem je kada dođe ta naplata, jer apetiti sa većim primanjima rastu", ističe Dušan Uzelac sa sajta Kamatica.

Polovinu kredita građana su uzeta je za kupovinu ili adaptaciju stanova. Zaduženost po tom osnovu bila bi i veća da Narodna banka nije uvela dodatno učešće od 10 procenata. To je usporilo zaduživanje, ali je smanjilo i rizike.