Loše vesti iz Nemačke

Nemačka privreda porasla je samo za 0,1 odsto u drugom kvartalu u odnosu na prethodno tromesečje, što nije dobar znak za evropsku ekonomiju.

U saopštenju nemačkog Saveznog zavoda za statistiku navodi se i da je na godišnjem nivou rast BDP-a u drugom kvartalu bio 2,8 odsto. Analitičari su očekivali rast od pola procenta na četvoromesečnom i 3,2 odsto na godišnjem nivou.

Do sada je nemačka privreda, najveća u Evropi, rasla snažno, uprkos dužničkoj krizi koja pogađa 17 država koje za zajednički novac imaju evro.

Nemačka državna statistička agencija saopštila je da su smanjenje potrošnje stanovništva i građevinskih ulaganja razlog za kočenje rasta.

Imajući u vidu da je Nemačka kao ekonomski najjača zemlja u Evropskoj uniji lokomotiva evropskog razvoja ta vest je loša i za druge članice evrozone. Stagnacija rasta najveće države evrozone mogla bi da Evropskoj centralnoj banci pruži dodatan razlog da izbegne povećanje kamatnih stopa ove godine.

O novim statističkim podacima koji dolaze iz Nemačke danas će razgovarati nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi. Glavna tema njihovih razgovora u Parizu biće i zaustavljanje finansijske krize u zemljama evrozone.

Dve najznačajnije zemlje evrozone nastoje da spreče da u vreme krize iz Brisela dolaze protivrečne informacije koje bi mogle da unesu dodatne nemire na berzama.

Polemika o evro-obveznicama

Istovremeno, u stručnoj javnosti i među političarima članicama evrozone žestoke polemike izaziva mogućnost uvođenja evro-obveznica, ideju koju zastupaju predsednik evrogrupe Žan-Klod Junker i evropski komesar za monetarnu politiku Oli Ren.

Međutim, ukoliko se izuzme politički vrh Evropske unije, većina je protiv.

Nemačka vlada izričito je protiv sve glasnijih zahteva za postojanjem zajedničkih evropskih obveznica. To je isključeno sve dok zemlje članice budu imale sopstvenu finansijsku politiku, rekao je za Špigl nemački ministar finansija Volfgang Šojble.

"Mi smo poslednjih godinu dana, od slučaja do slučaja, odlučivali šta je pravilna mera za izlaz iz krize i stalno smo ponavljali da uvođenje zajedničke obveznice nije dobro rešenje, zato što se na taj način preuzima pritisak zbog mera štednje sa zaduženih država", kaže političar iz redova vladajuće nemačke partije CDU Peter Altmajer.

Zemlje sa dobrim kreditnim rejtingom, kao što je Nemačka, na svoje kredite plaćale su niske kamate. Države sa lošim kreditnim rejtinzima, poput Italije i Španije, morale su da plaćaju mnogo veće kamate.

Ako u opticaj uđu zajedničke obveznice evra, kreditnu sposobnost pojedinih zemalja moraće da podele sve zemlje članice. Kamatne stope evro-obveznica bi u tom slučaju bile iste za sve zemlje u evrozoni.

Na taj način bi zadužene zemlje poput Grčke, pod boljim uslovima došle do novca.