Ko kupuje posrnule firme?

Prema novom zakonu, osim što kraće traju, stečajevi se pokreću automatski za svaku firmu koja je dve godine u blokadi.

Da bi sprečili zloupotrebe, u Vladi najavljuju da će prvi put uvesti registar lica koja neće moći da otvaraju firme, a među njima će biti i oni za koje se utvrdi da su preduzeća namerno vodili u stečaj.

Iako se iz stečaja sada uglavnom prodaje rasparčana imovina, u zapuštenim pogonima sve češće, oživljava proizvodnja.

Umesto da kraj privatizacije označi novu eru u kojoj će firme menjati vlasnike prodajom svojih akcija na berzi, kod nas takva trgovina miruje, a oglasi svakog dana najavljuju licitacije na kojima se prodaje imovina preduzeća u stečaju.

"To je sada najinterensantniji segment tržišta iz prostog razloga, jer su i preduzeća i imovina u stečaju najeftiniji, tako da se sada najveći broj transakcija obavlja sa kompanijama u stečaju", rekao je konsultant za investiranje Vladimir Pavlović.

Prema njegovim rečima, jedan broj finansijskih savetnika koji se bavio isključivo savetima na tržištu kapitala sada se fokusirao na ovaj novi tržišni segment.

U aleksandrovačkoj "Vino Župi" priznaju da je za kupovinu "Agroekonomika" u Blacu cena bila presudna, ali je korist obostrana. Za bivše radnike firme koja je završila u stečaju, to je više od ponovnog zaposlenja.

Tehnički direktor "Vino Župe" Aleksandar Aleksić rekao je da je interesantno što se novi pogon fabrike u Blacu nalazi u samom centru sirovinske baze koji je poznat po proizvodnji velikih količina višnje i šljive.

Konkurenti kupuju firme u stečaju

U Srbiji posrnule firme kupuju uglavnom kompanije koje su im ranije bile konkurentske. U svetu postoje specijalizovani fondovi koji se bave kupovinom takvih preduzeća, radi oporavka i ponovne prodaje.

Takvom biznisu kod nas se, za sada, samo savetodavno okreću investicioni fondovi.

"Očekujem da u kasnijem periodu bude dovoljno zainteresovanih klijenata koji bi ulagali svoj novac u takve poslovne poduhvate tako da možemo očekivati privatne fondove koji će se baviti kupovinom iz stečaja i kod nas", rekao je Pavlović.

U Narodnoj banci procenjuju da će do kraja godine još oko 10.000 preduzeća, zbog nelikvidnosti, otići u stečaj.

Ekonomista Danilo Šuković rekao je da stečaj sam po sebi nije loš i da je to jedna normalna kategorija u tržišnoj privredi, a to što ih imamo više, jer smo u krizi, je očekivano.

Međutim, problem je što kod nas postoji mogućnost da se koristi u spekulativne namene.

Stručnjaci ocenjuju da je registar onih kojima se zabranjuje otvaranje preduzeća trebalo uvesti mnogo ranije, kada su stečajevi bili način da se radnici otpuste bez isplate otpremnina ili da se, uz otvaranje novih računa, kapital iz firme u stečaju preseli u nova preduzeća.