Agrar čeka bolje dane

Iako proizvodnja hrane učestvuje u stvaranju bruto domaćeg proizvoda sa više od 15 procenata, agrar iz državne kase dobija skoro simboličnu pomoć. I na taj novac dugo se čeka. Seljacima ni do danas nisu u potpunosti isplaćeni prošlogodišnji podsticaji.

Najveći broj zemljoradnika nema para za nova ulaganja. Oni koji redovno registruju domaćinstvo i imaju prava na regres po hektaru oranica nisu zadovoljni. Suma je ostala nepromenjena -14 hiljada dinara.

Stojan Padejčev iz Kikinde kaže da tako ostaje i ove godine i pored toga što su svi repromaterijali, pariteti i ostala zaduženja poskupeli za najmanje 40 odsto.

Mineralno đubrivo prošle godine koštalo je 3.300 do 3.700 dinara, ove skoro hiljadu dinara više. Litar dizela vredeo je oko 90 dinara, sada je dvadesetak dinara skuplji.

U agrarnom budžetu pre dve godine bilo je 26 milijardi dinara, prosle milijardu manje, a ove još manje - tek 21 milijarda dinara.

U Ministarstvu poljoprivrede i trgovine znaju da je to nedovoljno da se osetnije pomognu proizvođači hrane.

"Nadamo se da će se u okviru razgovora o finansiranju države u sledećem periodu pronaći neka dodatna sredstva koja će tada biti dostupna poljoprivrednim proizvođačima", kaže Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine.

Stručnjaci su podozrivi prema najavi Vlade da će se u narednom periodu usmeriti više para razvoju poljoprivrede i prehrambene industrije.

"Nije realno očekivati da se u sledećih godinu dana mogu izdvojiti znatno veća sredstva za poljoprivredu. Da bi izdvojili veća sredstva za poljoprivredu, moramo da nađemo realne izvore. Trenutno drugih izvora nemamo", kaže ekonomista Danilo Šuković.

Besparica uslovljava manja ulaganja najpre u ratarsku proizvodnju. Kada nema propisane agrotehnike, onda nema ni većih prinosa. Rezultat je manja ponuda hrane koja uslovljava veću cenu. Zato su u prodavnicama osnovne životne namirnice samo od početka godine poskupele za dvadesetak procenata.