Krompir za evropsko tržište

U trenutku kada je krompir najskuplji na domaćem tržištu, najavljeno je da bi Srbija mogla da dobije dozvolu za izvoz tog povrća u zemlje EU. To ne bi trebalo da zabrine potrošače, jer krompira, kažu stručnjaci, u Srbiji ima dovoljno i za naše potrebe i za izvoz.

Da bi dobila dozvolu za izvoz, Srbija treba da ubedi Brisel da je krompir koji se ovde proizvodi zdrav.

Izveštaj o ispravnosti semenskog i merkantilnog krompira, kažu nadležni, trebalo bi da bude završen tokom aprila, nakon čega će biti prosleđen Evropskoj komisiji.

"Krompir ne sme u sebi da sadrži nikakve štetne karantinske bolesti. Te bolesti nisu opasne po zdravlje ljudi. To su bolesti koje mogu biti prenete na drugi krompir i samim tim da umanje rod, skrate rok trajanja, da taj krompir brže truli, da ne može toliko da se čuva", objašnjava Dušan Pajkić iz Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede i trgovine.

Kada će se znati da li ćemo i koliko uopšte krompira moći da izvozimo, još se ne zna. U Inspektoratu kažu da bi, ako budemo imali sreće, to pitanje moglo da se nađe pred Evropskom komisijom pre letnje pauze ili na jesen.

Ukoliko dobijemo dozvolu, krompir bismo najpre mogli da izvozimo u Rumuniju i Bugarsku, jer su ga te države kupovale pre ulaska u Uniju.

Vest o izvozu ne treba da uplaši potrošače.

"Negde oko 880.000 tona je proizvodnja, za humanu ishranu, koja je 36 kilograma po glavi stanovnika i za industrijsku proizvodnju je potrebno oko 400.000 tona", ističe Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije.

Stanković dodaje da je iz Srbije izvezeno samo 8.700 tona krompira i da je kod proizvođača ostala polovina proizvodnje.

Konkurentnost i kvalitet

Da bismo zaista izvozili, potrebno je da budemo konkurentniji, i po kvalitetu i po ceni, kažu stručnjaci. To znači veća ulaganja, ali i veću zaradu, jer bi i prinosi trebalo da budu bar dvostruko veći.

Zoran Broćić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da proizvođač treba da uvede kompletnu novu tehnologiju da bi postigao kvalitet.

"Od kvalitetnog semena, adekvatnog đubrenja, primene sistema za navodnjavanje, primena takvih mašina koje formiraju banak, tako da imamo lepu krtolu da bude prihvatljiva i okom i kvalitetom, i za naše i za evropske kupce", kaže Broćić.

Motiv Uniji da dozvoli uvoz mogao bi da bude i to što su Češka, Poljska, Slovačka bile pogođene poplavama.

Ipak, treba znati da na to tržište ne možemo da izvozimo po bilo kojoj ceni. Ona sa kojom bismo mogli da budemo konkurentni, kažu stručnjaci, sada je do 15 evrocenti za kilogram krompira.