Kažnjeni Imlek i subotička Mlekara

Komisija za zaštitu konkurencije izrekla je kazne od ukupno 306 miliona dinara "Imleku", kao i "Mlekari" iz Subotice, zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu otkupa sirovog mleka.

Mlekare će morati da plate kazne od 1,92 odsto ukupnog prihoda u 2006. godini, zbog zloupotrebe dominantnog položaja u otkupu sirovog mleka u Srbiji, nametanja nepravednih uslova poslovanja i primene nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima.

Beogradski "Imlek" moraće da plati kaznu od 255 miliona dinara, a kazna za subotičku "Mlekaru" iznosi 51 milion dinara. Rok za plaćanje kazni je četiri meseca.

Komisija za zaštitu konkurencije navela je da je u određivanju kazne uzela u obzir to što zloupotrebe predstavljaju tešku povredu konkurencije i to što je trajala najmanje tri godine.

"Nesumnjivo je utvrđeno da je povreda započela najkasnije u aprilu 2005. godine i trajala najmanje do 1. marta 2008. godine, kada je objavljen cenovnik po meri naloženoj od strane Komisije", navodi se u rešenju.

Komisija je dodala i da su radnje preduzimane prema velikom broju prodavaca - primarnih proizvođača mleka na teritoriji cele Srbije, što je utvrđeno u pravnosnažno okončanom postupku utvrđivanja zloupotrebe dominantog položaja.

Denjub fuds grupa: Nezakonita kazna

"Denjub fuds grupa" u čijem sastavu posluju "Imlek" i subotička "Mlekara" ocenila je kaznu kao nezakonitu i retroaktivnu.  

"Ova mera je zasnovana na presudi Komisije iz 2008. godine koja se odnosi na tržišno učešće mlekara 'DFG' u otkupu sirovog mleka 2006. godine", navodi se u saopštenju te kompanije.

Prema tvrdnjama te grupe, Komisija je prilikom određivanja relevantnog tržišta obračun zasnovala na pogrešnom principu, tako što je obuhvatila samo mleko koje je subvencionisano od strane države, a ono čini manje od 50 odsto ukupno proizvedenog mleka u Srbiji.

Kako je istaknuto u saopštenju, vodeća svetska ekspertska grupacija "A.T. Kirni" utvrdila je da "DFG" ima tržišni udeo od 29 odsto relevantnog domaćeg tržišta otkupa sirovog mleka, što je daleko ispod praga od 40 odsto koji srpski Zakon propisuje kao granicu za utvrđivanje dominantnog položaja.

"U presudi Komisije iz 2008. godine stavovi o zloupotrebi farmera nisu ni na koji način utvrđeni, niti obrazloženi, a u februaru 2009. godine Vrhovni sud Srbije poništio je presudu Komisije", navodi se u saopštenju.

"Retroaktivna priroda ovih kazni, kao i način na koji je Komisija vodila proces, nedozvoljeni su po Zakonima Srbije, a u isto vreme su i materijalni prekršaj holandsko-srpskog bilateralnog sporazuma o investicijama i praksi Evropske unije", ističe se u saopštenju.