Isplativost ekonomskih diplomata

Pre više od pola godine, Srbija je poslala ekonomske diplomate u 27 zemalja. Još nema računice da li se državi isplatilo što godišnje ulaže 2,5 miliona evra u taj projekat.

Ekonomisti sumnjaju u rezultate, a nadležni veruju da su ekonomske diplomate opravdale očekivanja.

Kad bi svaki sastanak sa investitorima značio bar jedno radno mesto, ekonomske diplomate uposlile bi Srbiju, kažu oni koje je Srbija poslala u svet.

Takva statistika još je daleka, ali samo ekonomski diplomata u Minhenu kontaktirao je preko 200 firmi, najviše iz oblasti autoindustrije.

"Trenutno pregovaram sa tri bavarske firme o proizvodnji ribe", kaže ekonomski diplomata u Minhenu Igor Bajić.

Osim broja kontakata, međutim, njihov stvarni učinak je teško izmeriti. Nema podataka o tome koliko je stranih kompanija, zahvaljujući baš njima, počelo da radi u Srbiji.

Ekonomisti ne vide efekte

"Vidimo da imamo veći priliv investicija. Lično smatram da ni ubuduće ne možemo očekivati od toga neke veće efekte, iz prostog razloga što, ako želite da povećate priliv investicija, morate da rešite neke unutrašnje probleme", kaže ekonomista Danilo Šuković.

Šuković naglašava da je ključno za rešavanje problema - izgraditi infrastrukturu, jačati institucije, a posebno smanjiti korupciju.

Međutim, šef ekonomskih diplomata Jelena Marjanović, pomoćnik ministra u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, tvrdi da je svih 27 ekonomskih diplomata ispunilo očekivanja. Ima najava da bi neke kompanije koje proizvode u Evropi preselile biznis u Srbiju, ali je rano za otkrivanje imena.

Marjanovićeva tvrdi da bi ekonomske diplomate još više uradile, da je Srbija zakonom uredila sve oblasti. Upravo to čekaju Skandinavci, da bi ulagali u obnovljive izvore energije.

"Proizvođači dušeka iz Francuske bili su u Jagodini sa ekonomskom savetnicom.  'Forma ideale' je počela da izvozi u Grčku, postoji čak i interesovanje grčkih kompanija za investicije ovde", kaže Jelena Marjanović.

"Preklapanja" na zadacima

Sabiranje učinka ekonomskih diplomata otežava i to što ima i predstavnika drugih institucija na istom zadatku.

"Mi imamo daleko veću slobodu kretanja, daleko veće iskustvo i daleko veći portfolio mogućnosti načina rada sa tim stranim kompanijama i pomoći domaćim kompanijama, mi smo daleko više poslovno orijentisani", navodi Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije, govoreći o radu ekonomskih diplomata.

Međutim, Vesović naglašava da zajednički rad ekonomskih savetnika i predstavnika Privredne komore sa našim ambasadorima i ostalim diplomatama u tim zemljama može samo da doprinese boljem pozicioniranju jedne zemlje.

I dalje nema saglasnosti o tome da li je, kad je reč o ekonomskim diplomatama, skuplja dara nego mera. Možda će biti jasnije za nekoliko meseci, za kada su nadležna ministarstva najavila precizne podatke o radu diplomata zaduženih za ekonomiju.