Energetska efikasnost

Po glavi stanovnika Srbija troši 40 odsto više energije za grejanje i hlađenja nego što je evropski prosek. Jedan od razloga je to što je između 300.000 i 400.000 kuća u zemlji energetski neefikasno jer nemaju izolaciju zidova.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja priprema pravilnik energetske efikasnosti koji predviđa da svaki novi objekat, da bi dobio upotrebnu dozvolu, mora imati pasoš energetske efikasnosti.

I pored krize i besparice, u Srbiji se energija rasipa dok se u mnogo bogatijim zemljama strogim propisima u građevini maksimalno štedi.

Zbog toga će energetski pasoš sadržati podatke o tome koliko zgrada troši energije, koliko štedi, kao i informacije o karakteristikama objekta, lokaciji, troškovima grejanja.

"Štedećemo tako što ćemo ugraditi prozore boljeg kvaliteta, dodatnu izolaciju u zidovima, koristiti obnovljive izvore energije, kao što je solarna energija, biomasa, energija vetra i mislim da će u tom pravcu ići ne samo u sektoru gradnje nego i u sektoru energetike", kaže Dragoslav Šumarac iz Inženjerske komore Srbije.

Zgrade bez termoizolacije 

Kod nas je izgradnja energetski efikasnih i zgrada koje koriste obnovljive izvore pojedinačni slučaj. Solarnu energiju koristi poslovna zgrada Office Park B23, koja je projektovana kao zeleni poslovni ekološki objekat.

Iako je odavno poznato da su među najboljim izolatorima vazduh i trska, to se nije koristilo. Taj princip je primenjen na objektu Horizonti na Dedinju. Neznatno poskupljuje izgradnju, a štedi energiju.

"I sav topao vazduh tokom leta odlazi naviše kroz sistem kanala preko krovne ravni napolje, a zimi ne može da se ohladi tako brzo prostor koji se zagreje. Taj vazdušni sloj igra ulogu jednog izolatora i medijuma koji prenosi toplotu", rekao je glavni inženjer projekta Horizonti Beograda Lazar Radovanović.

Najviše zgrada izgrađeno je sedamdesetih godina bez ikakve termoizolacije. Svi novi objekti, da bi dobili pravo na korišćenje, moraće da imaju eleaborat o energetskoj efikasnosti.

"Godišnje se u Beogradu, koji je više nego mera za celu Srbiju, izgradi manje od 2 odsto postojećeg fonda. U sledećih 10 godina uspećemo da zamenimo 10 do 15 odsto zgrada u kojima živimo. Nije rešenje za energetsku efikasnost u novim zgradama. One moraju da budu predvodnici, a rešenje je rekonstrukcija postojećeg stambenog fonda", naveo je gradski arhitekta Beograda Dejan Vasović.

Država najavljuje i subvencije kojima će stimulisati građane da započnu izolaciju svojih objekata kako bi uštedeli energiju.