Preduzetnici od muke

Sve više ljudi u Srbiji odlučuje se da pokrene sopstveni posao, a posle gotovo pet godina prvi put se više firmi osniva nego što ih se gasi. Prema podacima Agencije za privredne registre, od početka godine broj preduzetnika i privrednih društava povećan je za 8.869.

Razlog za to su visoka nezaposlenost, otpuštanja i nemogućnost da se nađe dobro plaćen posao, bilo u državnom, bilo u privatnom sektoru, smatraju upućeni.

Iako je pojedine građane uglavnom muka naterala u preduzetničke vode, optimisti su i nade im ne fali. Posle godina rada za drugog, kreću iz početka, ali za sebe.

Preduzetnik Goran Perišić kaže da je svestan rizika koji preuzima, ali i da je ubeđen da će uspeti. On kaže da nije podigao kredit, već je uložio sopstvena sredstva.

Danilo Drndarski kaže da je sopstvenim sredstvima i zajedno sa stranim partnerom osnovao konsultantsku firmu za energiju vetra.

Među novim biznismenima je i Miloš Bijelić koji je pre dva meseca osnovao firmu novcem koji je dobio od roditelja.

To što je početni kapital većini pozajmica ili nasledstvo, stručnjake ne čudi, ali kažu da to nije dobro.

"Sasvim je logično da ljudi potraže prvo od roditelja, da prodaju nekretninu, pre nego što pomisle da udu u banku ili od agencije. Tako je mnogo jednostavnije  i tako je počinjao privatni biznis u Srbiji i pre 20 godina", objašnjava ekonomista Miroslav Zdravković.

Dušan Korunoski iz Unije poslodavaca kaže da za preduzetnike postoje mnoga ograničenja.

"Banke jednostavno ne vide početnike u biznisu, a i Fond za razvoj nije dovoljan. Zbog toga je neophodno mikrofinansiranje, a u Srbiji i okruženju dobar deo njih je u sivoj zoni jer to nije regulisano", ukazuje Korunoski.

Manje zahteva u Fondu za razvoj

Fond za razvoj je od 2006. godine odobrio oko osam i po hiljada kredita za početnike, od 500 hiljada do 4 miliona dinara, u zavisnosti od obezbeđenja i veličine firme. Za ovu godinu planirano je 650 miliona dinara, a do sada je odobreno stotinak miliona.

"Ima zahteva, ali ih je manje. To je jedan od razloga što vršimo obaveznu namensku kontrolu trošenja sredstava, i izlaskom na teren i kroz dokumetnaciju. Naravno krediti moraju da se vrate, vrlo su povoljni na pet godina i jedna godina grejs period", objašnjava Slađana Backović iz Fonda za razvoj Republike Srbije.

U pitanju su, kažu u Fondu, najčešće porodični poslovi, sa jednim ili dvoje zaposlenih, u oblasti usluga. Gde postoji dobra namera i plan, biznis uspe.

"Najveći broj njih ne preživi tri godine, ali im ne možete oduzeti pravo na optimizam. Preduzetnici su najkvalitetniji deo nacije, rizikuje imovinu, vreme i život, ne bi li napravio nešto", ističe Dušan Korunoski.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da preduzetnici najlakše mogu da krenu u poslovanje.

"Ako opstane svaki peti i zapošljava 10 radnika, onda je preduzetnički sektor u razvoju. Svako ima slobodu izbora, da li će krenuti u posao ili ne, a i u Americi se ide logikom da će biti ugašeno četiri od pet", objašnjava Zdravković.

Prema podacima Eurostata, nakon Grka, Srbi su najpreduzimljiviji narod u Evropi, jer svaki četvrti zaposleni radi za sebe.