Avgust miran, oluja na jesen

Nakon letnjih odmora i avgustovskog zatišja, septembar bi zvaničnicima evrozone mogao da donese mnogo veće brige i "vruć" povratak na rad, ocenjuje ugledni londonski nedeljnik Ekonomist.

Izgledi da Grčka ostane bez gotovine i napusti evrozonu, produbljenje problema u Španiji, mučni izbori u Holandiji, protivljenje u Nemačkoj dubljoj integraciji u evrozoni - sve bi to moglo značiti da će jesen 2012. odrediti sudbinu evra.

S dolaskom septembra krah grčkih javnih finansija postaće sve očigledniji. "Trojka" međunarodnih inspektora - Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda - moraće da objavi izveštaj o napretku Grčke u sprovođenju reformi i da odluči da li da odblokira tranšu od 31,5 milijardi evra iz drugog paketa inostrane pomoći za spasavanje od 130 milijardi evra.

Kako ne bi bankrotirala, Grčkoj su neophodne i nove mere štednje i još novca, što bi se moglo pokazati kao politički nemoguće ostvarivo.

Atini su već odobrena dva paketa za spasavanje i njeni ogorčeni kreditori nisu voljni da obezbede i treći, pogotovu ne onaj koji bi od njih zahetavo da Grčkoj oproste veliki deo duga, ukazali su analitičari Ekonomista.

Kad je reč o Nemačkoj, njeni političari već debatuju o tome kada bi Grčku trebalo izbaciti iz evrozone.

Mnogi, međutim, strahuju da bi i druge slabe mediteranske zemlje mogle poći stopama Grčke i da bi za izlaskom te zemlje - "Greksitom" usledili "Špegzit", "Portegzit" ili "Italegzit".

U Španiji su troškovi zaduživanja u julu skočili iznad alarmantnih 7,5 odsto i odluka evrozone o pozajmljivanju 100 milijardi evra Madridu za spasavanje njenih banaka nije smirila strahovanja.

Španiji bi mogla da zatreba puna pomoć za spasavanje do kraja ove godine, uprkos poricanjima.

Ozlojeđenjost zbog spasavanja velikih dužnika sve je veća, naročito u Holandiji, u kojoj se 12. septembra održavaju izbori. Čak i ako bi Holandija mogla da se ubedi da obezbedi novu pomoć, fondovi evrozone za spasavanje i dalje ne bi bili dovoljni za spasavanje i Italije i Španije.

Sadašnji privremeni Evropski fond za finansijsku stabilnost već ostaje bez novca, a formiranje novog, stalnog Evropskog stabilizacionog mehanizma, koji treba da bude efikasniji i fleksibilniji, ugrožava Nemačka čiji bi Ustavni sud mogao da blokira njegovu ratifikaciju.

Da bi Evropski stabilizacioni mehanizam stupio na snagu potrebno je da dobije zeleno svetlo od Nemačke.

Stabilizacioni mehanizam je prvobitno trebalo da stupi na snagu 1. jula, ali će morati da sačeka najmanje do 12. septembra, kada će sud u Karlsrueu doneti odluku da li nemački predsednik može da ga ratifikuje.

Ukoliko članice evrozone ne budu pristale da izdvoje dovoljno novca za spasavanje slabih ekonomija, pažnja će se neumitno okrenuti ka Evropskoj centralnoj banci koja će morati da preduzme mere radi snižavanja troškova zaduživanja perifernih članica evrozone.

Svi ovi izazovi, pred kojima je evrozna, govore da će jesen za taj monetrani blok verovatno biti ružna. Istorija bi mogla zabeležiti da su poslednji meseci 2012. godine bili period kada se evrozona integrisala ili - raspala, zaključeno je u članku Ekonomista.