Nema lakog puta do vrha

Pojavili su se na profesionalnoj sceni kada je rivalstvo Švajcarca i Španca bilo najžešće. Već kao tinejdžeri počeli su da ih pobeđuju na turnirima Masters 1000 serije, ali na gren slemovima je sve bilo mnogo teže. Uglavnom su gubili, nekad i ubedljivo.

Đoković je prvi zablistao kada je sa samo 20 godina pobedio Federera u polufinalu Melburna 2008. sa 3:0 u setovima i osvojio prvu od sada već rekordnih šest titula u Australiji. Koliko je to bilo iznenađujuće, govori podatak da je Švajcarac pre i posle toga ostvario dve najduže serije gren slem finala (10 finala pre i 8 posle) u istoriji ovog sporta! Međutim, u naredne dve godine Đoković nije stizao do velikih finala, Mari je to učinio dva puta i ostao bez osvojenog seta, a "dežurni krivci" su uvek bili isti.

Sve to postalo je već frustrirajuće, ali početkom 2011. stvari su počele da se menjaju.

Na prvom gren slemu sezone meč za titulu odigrali su baš Novak i Endi. Prave borbe nije ni bilo, pa je Đoković ušao u čuvenu seriju od 43 uzastopne pobede, zaustavljenu upravo na Šatrijeu.

Tog dana prvo je Mari izgubio od Nadala, a Đoković od Federera, pa je 5. juna 2011. viđeno poslednje od rekordnih 8 gren slem "Fedal" finala.

Tačno pet godina kasnije o tituli na pariskoj šljaci odlučivaće prvi put Đoković i Mari. Njihovi rezultati u tom petogodišnjem periodu nisu uporedivi, jer je Novak od 260 sedmica proveo na vrhu čak 201 nedelju, osvojio je još devet gren slemova i postavio brojne rekorde, od kojih su možda najupečatljiviji 29 titula na Masters 1000 turnirima i najveća razlika ikada u odnosu na prvog pratioca na ATP listi, čak 9025 poena.

Taj drugoplasirani bio je, i još uvek je Endi Mari, sigurno najbolji teniser svih vremena koji nije bio broj 1. Njegov učinak u prethodnih 5 godina su 2 gren slem trofeja, još 5 izgubljenih finala i olimpijsko zlato u Londonu, na kome mu Novak sigurno zavidi. Jedino značajno finale koje Đoković do sada nije odigrao je olimpijsko, ostao je 2012. bez medalje pre svega zaslugom Britanca, od koga je izgubio u polufinalu sa 7:5, 7:5 i nije uspeo da se oporavi do meča za bronzu sa Del Potrom.

Samo mesec dana kasnije sastali su se i u finalu Ju-Es Opena. Po vetrovitom vremenu viđena je ogorčena borba u kojoj je posle skoro pet sati trijumfovao Mari i upisao se među gren slem šampione. Početkom 2013. Đoković je u finalu Melburna naplatio dugove za njujorški poraz, da bi se istog leta sastali i na Vimbldonu. Taj meč je Novak sigurno
 najlošije odigrao od svih 19 gren slem finala, jer jedino u njemu nije imao čak ni set loptu. Britanci su bili u euforiji, prvi domaći šampion Vimbldona posle 77 godina, napisane su knjige, snimljeni dokumentarci, ali od tada Marija više nema na listi osvajača gren slemova.

Kao što je prekinuo vladavinu Nadala i Federera, Đoković je na sličan način počeo da dominira protiv vršnjaka iz Danblejna. Počev od 2014. odigrali su 14 mečeva, Novak je dobio čak 12, među kojima su još dva finala Melburna. Mari je iskreno i bez ustezanja nekoliko puta izjavio da to više i nije pravo rivalstvo, jer je redovno gubio. Međutim, nije odustajao, već je očajnički tražio rešenje kako da se suprotstavi neprikosnovenom svetskom broju 1. Unapredio je igru na šljaci, poboljšao konstantnost i ubojitost forhenda, usavršio drop šotove i ođednom postao ozbiljan faktor na toj podlozi, na kojoj je bio bez titule do 2015. godine. Izgubio je od Đokovića početkom maja u finalu Madrida, ali mu je uzvratio nedelju dana kasnije na Foro italiku, što je meč na kome on gradi novo samopouzdanje, ranije vrlo krhko protiv Novaka.

Sa druge strane, Đoković je jedan od najčvršćih tenisera u istoriji ovog sporta. Opšte je mišljenje da niko od njega nije bolje pokrivao osnovnu liniju i prelazio iz defanzive u napad. Poput svih velikih šampiona, on je skoro nezaustavljiv kada dobije prvi set. Od kako je postao prvi na svetu, njegov učinak posle vođstva u setovima je neverovatnih 240-6 (97,5%) a Mari ga nikada u karijeri nije savladao preokretom. Zato je početak meča od ogromnog značaja i mogao bi da odredi novog šampiona.

Naravno da će i psihološki faktori imati velikog uticaja, naročito zbog specifične težine Rolan Garosa u Novakovom životu. Nedostajući gren slem trofej mu nije postao opsesija, ali svakako je na startu svake sezone u vrhu liste prioriteta. Od starta karijere, Đokovićev učinak u finalima posle vođstva u setovima bio je impresivan. Taj skor sada je izvanrednih 52-2 (96,2%), a jedina dva poraza u mečevima za titulu kada je dobijao prvi set dogodila su se baš u Parizu. To je takođe pokazatelj da je finale na Šatrijeu nešto sasvim posebno i da mora da se izbori sa brojnim "silama" kako bi danas podigao Kup musketara.

Malo po malo, Đoković i Mari stigli su već do sedmog susreta u gren slem finalima, samo jedan manje od ranije pomenutog rekorda. Baš na današnji dan, 5. juna, sastali su se i prošle godine u Parizu.

Polufinalni meč bio je izuzetno uzbudljiv, Đoković je brzo poveo sa 2:0 u setovima, uporni Britanac se vratio u meč osvajanjem 3. i 4. seta sa po 7:5, a onda je supervizor turnira prekinuo susret zbog najavljenog nevremena, kako bi publika mogla što pre da napusti kompleks. Od oluje ostao je samo petominutni pljusak i poneka grmljavina, ali je zato sledećeg dana Novak munjevito dobio odlučujući set sa 6:1. S obzirom na najavljenu kišu oko 19 sati i stil igre dvojice rivala sa iscrpljujuće dugim poenima, nije isključeno da se i ovaj meč odigra u dva dana. Sve to postaće beznačajno ukoliko Đoković konačno osvoji trofej koji je odavno zaslužio.

Šta će se, i kako, događati na centralnom terenu Rolan Garosa, pratićemo od 15.00 u direktnom prenosu na Prvom programu RTS-a.