Sportistkinje i trudnoća – između prakse i pravila koja propisuju srpski zakoni, FSS i Fifa

Nakon što su trofejne srpske reprezentativke Jelena Bruks i Milica Novaković za RTS govorile o problemima i izazovima sa kojima su se suočile zbog trudnoće tokom sportske karijere, nastavljamo da se bavimo položajem sportistkinja u drugom stanju i njihovim pravima u profesionalnom sportu.

O ovom pitanju razgovarali smo sa sagovornicima iz sveta sporta i prava, koji su ukazali na brojne nedoumice u praksi, ali i na moguća rešenja kada je reč o zaštiti prava sportistkinja tokom trudnoće i porodiljskog odsustva.

Stručnjak za sportsko pravo Boris Miletić, nekadašnji potpredsednik Veća za rešavanje sporova Fudbalskog saveza Srbije, i profesor sportskog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu dr Nenad Tešić objasnili su pravni okvir koji reguliše trudnoću i porodiljsko odsustvo sportistkinja. Sa druge strane, košarkaški agent Miroslav Kojić ukazao je na interese i odgovornost svih strana uključenih u proces zaključivanja ugovora.

Agenti i klubovi - ko snosi odgovornost?

Jelena Bruks je u razgovoru za portal RTS-a navela da joj je mađarski Šopron raskinuo ugovor nakon što je ostala u drugom stanju. Upravo zbog toga pitanje zaštite trudnih sportistkinja postaje sve značajnija tema u ženskoj košarci.

Košarkaški agent Miroslav Kojić smatra da se problem nalazi na više nivoa.

"Klubovi planiraju svoje budžete i u skladu sa njima određuju primanja igračica. U razgovorima sa predstavnicima klubova često čujem argument da u slučaju trudnoće gube igračicu na određeni period, da su dužni da isplaćuju ugovorene obaveze iz sopstvenih sredstava, dok država u pojedinim zemljama ne preuzima nikakve troškove. Upravo zato neki klubovi insistiraju na ugovornim klauzulama koje im omogućavaju jednostrani raskid ugovora u slučaju trudnoće, bez ikakvih daljih obaveza prema igračici. Po mom mišljenju, to je potpuno neprihvatljivo.

Još veći problem je spremnost mnogih igračica da potpišu takve ugovore. Najčešće ističu da ne planiraju trudnoću tokom trajanja ugovora i da ne žele da propuste priliku za dobar finansijski angažman ili nastup u kvalitetnom klubu.

Agenti se ovim pitanjem ne bave dovoljno ozbiljno. Njihov primarni cilj je da obezbede angažman za svoju klijentkinju i ostvare ugovorenu proviziju. To se može opisati kao linija manjeg otpora ili kao nedovoljno profesionalan pristup. Ipak, važno je naglasiti da agenti ponekad nemaju drugo rešenje. Ako je igračica voljna da potpiše ugovor pod ponuđenim uslovima, čak i oni koji žele da zaštite njene interese često odustaju od dalje borbe“, ističe Kojić i dodaje da ni pojedine bivše košarkašice svojim komentarima poput "ni mi nismo imale bolja prava“ ne doprinose poboljšanju situacije.

Kojić smatra da bi agenti morali da imaju mnogo čvršći stav kada su u pitanju klauzule koje se odnose na trudnoću i porodiljsko odsustvo.

"Agenti bi morali da odbiju svaki ugovor koji sadrži sporne odredbe i da igračicama koje zastupaju objasne potencijalne posledice. Na taj način sportistkinje ostaju bez primanja i uskraćuje im se jedno od osnovnih ljudskih prava. Međutim, to je moguće samo ako svi agenti zauzmu isti stav i iskreno stanu na stranu  klijentkinja. U praksi je to gotovo nemoguće sve dok ne postoji institucija koja ovo pitanje sistemski reguliše“, navodi Kojić.

Prema njegovim rečima, slični problemi postoje širom Evrope - u Mađarskoj, Turskoj, Grčkoj i Češkoj - dok su Francuska i Nemačka među retkim primerima dobre prakse.

"U jednom slučaju uspeli smo da dogovorimo da igračica ima sva prava koja joj pripadaju po zakonu države u kojoj nastupa. Zanimljivo je da je igrala za isti klub više godina i da klauzula o trudnoći nikada nije bila sporna, sve dok klub nije procenio da je ušla u životno doba kada bi mogla da ostane trudna“, priča Kojić.

Fifini propisi o zaštiti trudnih fudbalerki

Kao najorganizovaniji i finansijski najmoćniji sport, fudbal je među prvima detaljno uredio pitanje trudnoće profesionalnih sportistkinja. Ipak, radi se o biznisu među sportovima i sportu među biznisima. Fifa je organizacija čiji su propisi često uzor drugim globalnim sportskim federacijama, savezima i asocijacijama.

Profesor dr Nenad Tešić i Boris Miletić, stručnjak za sportsko pravo, detaljno su objasnili odredbe Fifinih propisa koje se odnose na trudnoću igračica.

Prema tim pravilima, sportistkinje imaju pravo na najmanje 14 nedelja plaćenog porodiljskog odsustva, od čega je određeni period obavezan pre porođaja. Tokom tog vremena imaju pravo na naknadu zarade, a klub je dužan da im obezbedi odgovarajuću zdravstvenu zaštitu.

Fifa izričito propisuje da trudnoća ne može biti razlog za jednostrani raskid ugovora. Ukoliko klub raskine ugovor zbog trudnoće, takav raskid smatra se neopravdanim i može dovesti do finansijskih i sportskih sankcija, uključujući i zabranu registracije novih igračica tokom određenog broja prelaznih rokova.

"Omogućeno je da se igračica po povratku sa porodiljskog odsustva registruje i van redovnog prelaznog roka. Cilj ove odredbe jeste da se spreči da igračica trpi posledice zbog trudnoće i majčinstva“, objašnjava Tešić.

FSS usklađuje propise sa Fifom

Sve je to lepo dok je na papiru, ali je situacija na srpskim terenima prilično složenija.

Miletić je kroz svoj primarni poziv i kasnije funkcije u telima FSS-a uvideo da je ženski fudbal u Srbiji, kako sam kaže, „na amaterskom nivou“.

"Veliki broj klubova organizovan je na amaterskom nivou. U takvim okolnostima sportistkinje često nemaju profesionalne ugovore, pa samim tim ni punu pravnu zaštitu koju bi imale kao zaposlene osobe. Uglavnom igračice potpisuju sa klubovima ugovore o stipendiji, pa ih, na primer, zaposle u firmi vlasnika kluba radi dodatnog prihoda. Tek u toj prilici, na osnovu ugovora o radu, mogu da ostvaruju svoja prava na trudničko bolovanje i porodiljsko odsustvo, koje pritom plaća država“, kaže Miletić.

U Pravilniku FSS-a o registraciji i transferu igrača postoji definicija porodiljskog odsustva i navedena su određena prava, ali nema njihove detaljne razrade, komentariše Miletić.

"Mnogi savezi, pa i FSS, su Fifin pravilnik prepisivali, jer moraju da budu identični. Određeni članovi nisu prilagođeni lokalnom području, što je potrebno. Uopšte nisu predvideli propozicije za igračice“, ističe Miletić.

Uz konstataciju i saglasnost sa Miletićem da je ženski fudbal u Srbiji uglavnom amaterski, prof. dr Nenad Tešić dodatno objašnjava pojedinosti iz srpskog zakonodavstva.

"U Srbiji se razlikuju dva instituta: trudničko bolovanje i porodiljsko odsustvo. Ukoliko sportistkinja ima ugovor o radu, primenjuju se odredbe Zakona o radu, kojim je regulisano porodiljsko odsustvo. Trudničko bolovanje uređeno je Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Takođe, u samom Ustavu postoje odredbe o posebnoj zaštiti dece i žena. U pogledu fudbalerki u Srbiji, primarno se primenjuje odgovarajući pravilnik Fudbalskog saveza Srbije. Kako ovo pitanje u njemu nije detaljno razrađeno, pred fudbalskim organima, po mom uverenju, bilo bi moguće pozvati se neposredno na relevantne propise Fife koji regulišu minimalne standarde zaštite trudnica i porodilja“, ističe Tešić.

Zajednički zaključak Tešića i Miletića jeste da je preko potrebno profesionalizovati ženske lige i obavezati klubove da zaključuju profesionalne ugovore sa sportistkinjama. Kada bi status sportistkinja bio jasnije definisan, pitanja trudnoće, porodiljskog odsustva i zaštite od diskriminacije rešavala bi se automatski kroz postojeći pravni okvir. Tada ne bi bilo potrebe da se svaki slučaj rešava pojedinačno i kroz neujednačeno tumačenje propisa.

U Srbiji postoji prostor za unapređenje, posebno kroz detaljnije propise i veću profesionalizaciju ženskog sporta. Upravo bi takve promene doprinele većoj pravnoj sigurnosti i boljem položaju sportistkinja, kako bi mirne glave i s osmehom na licu mogle da uživaju u najradosnijoj fazi života svake žene.