Džordž Forman – dvaput šampion, jednom zauvek

Džordž Forman, legendarni američki bokser, preminuo je u 76. godini, ostavljajući izuzetno nasleđe u svetu boksa. Poznat kao "Veliki Džordž", Forman je izgradio jednu od najimpresivnijih i najdugotrajnijih karijera u sportu, osvojivši olimpijsko zlato 1968. godine i dvaput postavši svetski prvak u teškoj kategoriji, s razmakom od 21 godine između titula – pri čemu je, drugom titulom postao najstariji šampion u istoriji, sa 45 godina.

Forman je tokom profesionalne karijere ostvario 76 pobeda, od čega 68 nokautom, što ga svrstava među najdominantnije boksere svih vremena. Povratak u ring i svetski trijumf u poznim godinama inspirisao je mnoge, a on je pokazao izuzetnu posvećenost radu i na kraju ljubav prema sportu.

Izvan ringa, Forman je bio poznat po humanitarnim aktivnostima i kao hrišćanski propovednik. Porodica ga je opisala kao pobožnog propovednika, posvećenog supruga, brižnog oca i ponosnog dede i pradede, koji je živeo život ispunjen nepokolebljivom verom, poniznošću i svrhom.

Bez sumnje, Forman će ostati upamćen kao jedan od najvećih boksera u istoriji, čiji su uticaj i dostignuća nadmašili granice sporta, inspirišući generacije sportista i ljubitelja boksa širom sveta.

"The Rumble in the Jungle" iliti poraz šampiona

Ono što je Muhamed Ali uradio u "Grmljavini u džungli" (The Rumble in the Jungle) u Kinšasi 1974. godine, kada je Formana porazio taktičkom briljantnošću, prešlo je u domen bokserske mitologije. Jasno je da je Ali bio pesnik u rukavicama, strateg u ringu, čovek koji je pretvorio odbranu u oružje. Forman je pak, bio radnik, mašina, utelovljenje sile.

Posle tog poraza, i dalje je bio odličan bokser, ali je nešto u njemu bilo slomljeno. Povukao se 1977, pronašao smisao u veri, pa se gotovo deceniju i po kasnije, u ono doba kada sportisti obično postaju treneri, komentatori, analitičari ili nostalgičari, vratio u ring – ne da bi pokazao šta zna, već da bi ponovo napisao vlastitu priču.

I tu dolazimo do 1994. i njegove druge titule. Četvrt veka nakon prvog šampionata, Forman je nokautirao Majkla Mura i postao najstariji svetski prvak u teškoj kategoriji. Više nije bio sila mladosti, već simbol istrajnosti. Dok su ranije govorili da udara kao grom, sada su govorili da udara kao sudbina – sporo, ali neumitno.

Van ringa, postao je i ikona kapitalizma – njegovi roštilji, prodati u stotinama miliona primeraka, doneli su mu, izveštavali su mediji, više novca nego bokserske borbe. Bio je jedan od retkih koji su od života uspeli da naprave dvostruki povratak – jednom u ringu, drugi put u vidu brenda.

Danas, kada su sportisti proračunati, vođeni statistikom i algoritmima, Formanova priča deluje skoro bajkovito. Bio je siromašni dečko iz Teksasa koji je osvajio zlato na Olimpijskim igrama, postao šampion, pa izgubio sve i – na kraju, u vreme kada bi trebalo da bude relikvija prošlih vremena – ponovo osvojio svet.

Možda je upravo u tome njegova najveća pobeda. Nije pobedio samo protivnike u ringu, već i vreme, narativ, sopstvenu sudbinu. Jer su retki oni koji mogu da kažu: "Ja sam se vratio" – i da im to zaista bude priznato. Džordž Forman je bio jedan od njih.