"Kad je Zvezda, neka bude crvena" - 80 godina od osnivanja SD Crvena zvezda

Posle osam decenija i dalje se prepričava anegdota o tome kako je crveno-belo sportsko društvo dobilo ime.

Dan uoči zasedanja prve skupštine, osnivači, Slobodan Ćosić, Aleksandar Obradović i Zoran Žujović razgovarali su o potencijalnim nazivima. Udarnik, Torpedo, Mladost, Dinamo, Lokomotiva, bili su predlozi.

Međutim, Ćosić je u jednom trenutku rekao: "A, da mi naše društvo nazovemo Zvezda".

Žujović je dodao: "Odlično. Samo, kad je Zvezda – neka bude crvena".

Društvo je na početku imalo osam sekcija: fudbalsku, košarkašku, stono-tenisku, šahovsku, plivačku, atletsku, odbojkašku i veslačku.

Na sadašnjoj zgradi starog DIF-a nalazi tabla sa natpisom na kojoj piše da je u toj zgradi osnovano Sportsko društvo "Crvena zvezda".

Za prvog predsednik izabran je Đorđe Paljić.

Dan danas govori se o tome da je veliku ulogu u osnivanju, ali i funkcionisanju društva imao, tada, načelnik Uprave državne bezbednosti Slobodan Penezić Krcun, a da je sportsko društvo uglavnom okupljalo studente i omladinu, koji su bili protiv komunizma. 

Zna se da su mladi koji su bili prisutni pri osnivanju društva pripadali Ujedinjenom savezu antifašističke omladine Jugoslavije.

Žuti dresovi i prva pobeda sportskog društva

Istog dana kada je i osnovano, sportsko društvo zabeležilo je prvu pobedu, i to u fudbalu, koji je tada bio najpopularniji sport.

Iako je na skupštini odlučeno da boja bude crveno-plavo-bela, dresovi nisu bili sašiveni.

Ćosić je istog dana, uz pomoć prijatelja uspeo da pronađe dresove nekadašnjeg fudbalskog kluba "Slavija", koji su bili žute boje sa crnim delom oko vrata. Šorcevi beli, a štucne crne.

U žutim dresovima fudbalski klub i sportsko društvo "Crvena zvezda" ostvarili su prvu sportsku pobedu nad Prvim bataljonom Druge brigade KNOJ-a rezultatom 3:0.

Meč je odigran na stadionu "Avala" pred 3000 gledalaca, koji se nalazio na mestu sadašnjeg stadiona "Rajko Mitić". Uz Pečenčića, dva gola postigao je Tomašević.

Tek kasnije, određeno je da boje na dresovima budu crvena i bela.

Prva zvezdina zvezda Rajko Mitić nosio je crveno-beli dres 14 godina, bio kapiten tima.

Mnoga imena upisana su u istoriju društva, što iz sporta, što iz drugih profesija, a neka od njih su: Dragan Džajić, Vladimir Petrović Pižon, Zoran Slavnić, Radomir Šaper, Dragan Nikolić, Matija Bećković, Ivo Andrić, Nebojša Glogovac.

Deset uzastopnih titula državnog prvaka košarkaša

Od 1945. kada je društvo osnovano, košarkaška sekcija Crvene zvezde osvojila je deset uzastopnih titula šampiona države igrajući utakmice pod zidinama Malog Kalemegdana.

Nebojša Popović, Bora Stanković, profesor Aleksandar Nikolić, Srđan Kalember najzaslužniji su za ovaj uspeh i postavljanje temelja košarkaškog kluba.

Odbojkaši su prvu titulu prvaka države osvojili 1951. godine, kao i fudbaleri, koji su, tada, imali isti broj bodova kao Dinamo, ali i bolju gol-razliku, pa su osvojili šampionat Jugoslavije.

Nakon toga, prve titule osvajali su redom: rukometaši, ateltičari i teniseri.

Evropski put - prvi međunarodni trofeji

Prvo učešće u Kupu evropskih šampiona fudbalski klub Crvena zvezda ostvario je u sezoni 1956/1957, kada je stigao do polufinala gde ga je nadigrala italijanska Fjorentina 1:0.

Naredne sezone ostvaren je jedan od prvih uspeha na međunarodnoj sceni – osvojen je Srednjeevropski kup, na kojem su učestvovale ekipe iz Čehoslovačke, Mađarske, Jugoslavije, Rumunije i Mađarske.

Zvezda je bila bolja od Rude Hvijezde ukupnim rezultatom 7:3.

Prvo veliko evropsko finale u fudbalu, Zvezda je odigrala 1979. godine, kada je u finalu Kupa Uefa, posle dva meča, poražena od Borusije iz Mehengladbaha, ukupnim rezultatom 2:1. Gol za srpski klub dao je Miloš Šestić.

U to vreme i atletičari su postali vicešampioni Evrope, a titule državnog prvaka osvajali su i veslači, kuglaši, hokejaši.

Evropske titule u nekoliko sportova

Košarkaši su u sezoni 1973/1974. osvojili Kup pobednika kupova i na taj način ostvarili jedan od najvećih uspeha sportskog društva, a na klupi je sedeo profesor Aleksandar Nikolić.

Ipak, za najveći uspeh društva mnogi smatraju osvajanje Kupa evropskih šampiona u fudbalu 1991. godine, kada je Zvezda, sa klupe predvođena Ljupkom Petrovićem, postala šampion Evrope.

U finalu je pobeđen Olimpik iz Marselja, 5:3 posle izvođenja penala.

Nakon toga, fudbaleri Zvezde pobedili su Kolo Kolo sa 3:0 i tako dobili epitet najboljih na svetu.

U rangu sa fudbalskim i košarkaškim trofejima treba istaći i rezultat vaterpolista koji su 2013. postali šampioni Evrope, a u Beogradu je savladan Jug 8:7.

Strelac pobedonosnog gola bio je Marko Avramović, a Zvezdu je sa klupe tada predvodio Dejan Savić.

Atletičarka Tatjana Jelača je u bacanju koplja postala vicešampionka Evrope 2014. godine.

Kik-bokser Dragan Jovanović osvojio je evropsko zlato, a bokser Dejan Ribać treće mesto na kontinentalnom prvenstvu.

Karatisti Crvene zvezde na Svetskom prvenstvu u fudokanu osvojili su prvo mesto, a džudisti su bili treći na Evropskom klupskom prvenstvu, što im je i najveći uspeh do sada.

Sportsko društvo "Crvena zvezda" spada u jedne od najstarijih u Evropi, a plamen koji je upaljen 1945. i dalje gori, iako je promenilo nekoliko država i prošlo kroz turbulentna vremena početkom 2000-ih.

U prethodnih osam decenija, 36 klubova sportskog društva u 31 sportu, osvojilo je više od 840 trofeja.

Navijači Crvene zvezde će na utakmici Superlige Srbije 16. marta na stadionu "Rajko Mitić", na meču sa Spartakom obeležiti 80 godina od osnivanja sportskog društva, a ulaz će biti besplatan.