Može li šah u Srbiji da izbegne mat

Prethodnih devet dana Novi Sad je bio domaćin najboljih mladih šahista Srbije koji su se takmičili za titule u ubrzanom, brzopoteznom i standarnom šahu, kao i u rešavanju šahovskih problema. Na Vaskrs dobili smo i šampione koji će zemlju predstavljati na evropskom i svetskom prvenstvu. Nekada smo na tim nadmetanjima, uz Sovjetski savez, bili velesila. Danas, nažalost, nije tako.

“Nakon raspada SSSR-a, kao jedne velike, moćne šahovske sile, u svetu se pojavilo 10-15 novih velelsila u šahu. Zbog toga je mnogim zemljama, pa tako i bivšoj Jugoslaviji, a nakon toga i Srbiji bilo sve teže da se nađu u svetskom vrhu. Takođe, i raspad Jugoslavije na više manjih država je uslovio da svaka od tih država bude slabija nego jedna velika zemlja. Dobili smo puno novih reprezentacija, ali je ujedno tim reprezentacijama bilo otežano da budu u vrhu”, objašnjava Saša Jevtić, direktor Kadetsko-omladinskog festvala Šahovskog saveza Srbije.

“Uz to, mnogi jaki igrači koji su nekada bili članovi šahovske federacije Sovjetskog saveza postali su članovi različitih federacija u svetu i pojačavale šah u njima. Brojne bogatije zemlje zapadnog sveta, kao što su Francuska, Nemačka, SAD su počele da ulažu mnogo više novca u šah, ne samo dovođenjem igrača sa strane već i razvojem mladih igrača. Sve to je uticalo da se konkurencija za sam svetski vrh i u pojedinačnom i u ekipnom šahu drastično pojača”, objašnjava naš sagovornik.

Mladi danas sve ranije dolaze do šahovskih titula.

 “Svedoci smo da danas imamo svetskog rekordera po pitanju osvajanja titule velemajstora. Mali Amerikanac indijskog porekla Mišra Abimanju postao je velemajstor sa 12 godina i nekoliko meseci. Ta granica se spustila drastično i u svetu već sa 12-13 godina imamo jake velemajstore. To je bilo nezamislivo za neki period pre 50-ak godina”, kaže Jevtić.

Nekada se, kaže, šahu drugačije pristupalo.

 “Šah je mnogo napredovao, promenio se pristup šahovskoj igri, način učenja šaha, način igranja šaha... Mi kao narod koji je talnentovan za šah i bistar generalno, ali ne previše vredan, smo došli do toga da su nas neke druge nacije koje su mnogo vrednije, a sličnog talenta preskočile i kotiraju se mnogo bolje. To nam pokazuje i činjenica da se naši mladi igrači sa velikih takmičenja vraćaju ne samo bez medalja, čast izuzecima, već i u masi izgube preko 1.000 rejting poena. I tako svaki put i tako u poslednjih 10-ak godina”, dodaje naš sagovornik.

“U vreme kada je Gligorić bio treći ili među prva tri igrača u svetu ili u jednom trenutku kada je Ljubojević bio iza Karpova i Kasparova treći igrač sveta šah jeste bio popularan, ali nije bio toliko razvijen. Nije bilo računara, drugačije se igrao i mi smo bili konkurentni. Nažalost, mnogo vode još treba da proteče Dunavom i Savom dok mi opet budemo imali nekog ko će biti u samom svetskom vrhu. Treba da se rodi neko ko će biti takav talenat, jer ne verujem da ćemo mi sistemski moći da proizvedemo jer smo siromašni", smatra Jevtić. 

Prevlast u šahu u ovom trenutku preuzimaju mladi Indijci, Uzbekistanci, Kinezi, Turci...

Prelomni trenuci za odustajanje od šaha

Većina mladih u Srbiji koji čak i ako kao deca zaigraju šah, nakon nekoliko godina ovaj sport napuštaju.

“Nama je poslednjih godina problem bio da organizujemo omladinsko prvenstvo. Mi raspišemo prvenstvo i na njemu se pojavi 5 do 6 igrača i kod omladinaca i kod omladinki. Iz tog razloga smo došli na ideju da iskoristimo kadetski festival koji je generalno dobro posećen i da njega pretvorimo u kadetsko-omladinski. Tako od ove godine imamo omladinsku grupu u kojoj nastupaju svi od 16 do 20 godina zajedno, a nagrade dobijaju svako u svojoj kategoriji. Mislim da je ovo najjači omladinski turnir u poslednjih 10-15 godina. Na njemu su svi koji imaju pravo, osim Velje Ivića koji je reprezentativac, Luke Budisavljevića velemajstora koji je u Americi i Vuka Damjanovića, igrali”, objašnjava Jevtić.

Kritični momenti za napuštanje šaha su prelazak iz osnovne u srednju školu i odlazak iz srednje škole na studije.

“Razlozi za to su višestruki. Jedan od osnovih je to što šah nije profitabilan. Iz tog razloga, mladi igrači kada spoznaju novac kao nešto što je važno za život, shvataju da od šaha ne mogu da zarade i okreću se drugim stvarima. Samo oni koji su duboko zagrizli u šah, koji su pri reprezentaciji, koji su ostvarili neke rezultate u šahu u Srbiji, Evropi ili svetu oni ostaju, svi ostali napuštaju. Neki se možda vraćaju ovoj igri kada završe fakultete, počnu da igraju makar rekreativno za svoje lokalne klubove i budu nekako u šahu. Ozbiljnije se ne bave šahom”, kaže naš sagovornik.

“U Srbiji nam fali srednja klasa igrača. Ona gotovo da i ne postoji. Kada napravite turnir mnogo više ima igrača iz inostranstva nego iz Srbije, jer šah, nažalost, igraju ili deca ili penzioneri. Čak ni dobri igrači u srednjim godinama ne igraju turnire, jer ih život tera na neke druge stvari. Ne mogu da odvoje 7 ili 9 dana da igraju turnir. Šah ne vraća u materijalnom smislu onoliko koliko se ulaže. Možda samo onima koji su u vrhu u svetu, ali u tih 10, 20, 30 vrhunskih šahista nije lako doći”, ističe Jevtić.

Finansijska podrška za najbolje šahiste

Kao i za sve da bi se dobili kvalitetni kadrovi potrbno je mnogo više ulaganja.

“Kada bi Šahovski savez imao 5 ili 10 puta veću finansijsku podršku države, mogao bi mnogo više projekata da sprovede koji bi na kraju doveli ili do boljeg svetskog rezlutata ili do toga da više mladih ostane u šahu. Sa ovakvim limitiranim budžetom ne može se mnogo uraditi”, objašnjava naš sagovirnik.

Od skoro Šahovski savez ima programe podrške najboljim šahistima. 

“Prvo su finansijsku podršku na godišnjem nivou počeli da dobijaju najbolji igrači u Srbiji Aleksandar Inđić, Velimir Ivić, Teodora Injac, Marina Gajčin. Oni to mogu da iskoriste za turnire, treninge, putovanja, da plate trenere, za napradovanje u šahu. Uveden je i program za reprezentativce, to su oni koji imaju više od 28 godina, ali su članovi rezprezentacije", kaže Jevtić.

"Od ove godine je uvedena i podrška za mlade igrače. Kada je neko od naših mladih igrača u svom godištu po rejtingu u prvih 10 u svetu dobija određenu sumu novca. Nije to mnogo, ali ipak doboro dođe. Troje naših mladih šahista ima tu poziciu. To su Leonid Ivanović do 8 godina, Miloš Pasula do 10 godina  i Vera Vujović do 12. Bilo bi mnogo bolje da se više para ima, da se širi spektar dece obuhvati”, dodaje naš sagovornik. 

Srbija je dobila 12 kadetskih i dva omladinska šampiona

Na kadetsko-omladinkom festivalu Šahovskog saveza Srbije u standardnom šahu učestvovalo je 223-oje šahista. Od toga 140 dečaka i 83 devojčice.

“Fišerovskih” 9 pobeda iz 9 partija u standardnom šahu ostvario je Novak Dumbelović koji je nastupao u grupi dečaka do 12 godina.

“Šah treniram tri i po godine. Ova igra mi pomaže u školi za matematiku i logička razmišljanja. Igrati šah je teško, treba dosta da se radi. Obično kada se spremam za turnire radim sat - dva dnevno, a kada ne mogu da stignem onda nekad i ne treniram u toku dana. Tri prva mesta na državnom prvenstvu nisam očekivao. Mislio sam da ću možda biti prvi u nekom takmičenju, kao što sam, recimo, pre dve godine bio prvi u rapidu i standardu, ali ne i u cugeru. Ali, evo, uspeo sam da uzmem tri titule i zato moram da se zahvalim svom treneru Dušanu Radovanoviću”, objašnjava Novak Dumbelović, član ŠK “Mala rokada” iz Beograda.

“Devet pobeda iz devet partija u standardnom šahu je malo do truda, malo do iskustva... Svaki protivnik je bio dobar sam po sebi. Ipak, najteže mi je bilo u 9. i 6. kolu sa Gilica Lukom i Šakotić Nikolom. Do sada sam išao na evropsko prvenstvo dva puta, ali nisam se nešto proslavio. Ove godine idem na evropsko prvenstvo, možda i na svetsko”, kaže naš sagovornik. 

U kategoriji najmlađih kadeta trijumfovao je Mihajlo Bilić.

"Šah sam počeo da treniram pre dve i po godine. Nadao sam se visokom plasmanu. Ipak, nisam bio siguran da ću uspeti da budem prvi. Na kraju sam imao 6,5 bodova iz 7 partija. Najteže mi je bilo da igram sa bratom u pretposlednjem kolu. Meni je trebala pobeda da bih ostao na prvom mestu, a njemu da bi bio treći”, objašnjava  Mihajlo Bilić, član ŠK “Aradac” iz Aradca kod Zrenjanina.

“Žao mi je i što na turniru, zbog bolesti, nije učestvovao Leonid Ivanović, koji je odličan šahista, ali smo već zakazali duel za sledeću godinu. Moram da se zahvalim mojim trenerima Goranu Petroviću i Nebojši Somborskom. Sada me čekaju pripreme za evropsko i svetsko prvenstvo. Na ovom turniru sam osvojio još i bronzanu medalju u ubrzanom i srebro u brzopoteznom šahu", dodaje mladi šahista.

Titula najbolje mlade šahistkinje do 18 godina i najbolje omladinke pripala je Marti Dakić.

“Šah sam počela da igram u prvom razredu, jer je u školi je bila sekcija. Volim kompleksne stvari, to mi je zanimljivo. I lep mi je taj osećaj dok igram. Bila sam tri puta prvakinja države do 12 i 14 godina i onda dve godine nisam uopšte igrala šah. Prekinula sam da igram jer sam se dosta stresirala kada izgubim partiju ili rejting. Kada sam počela da sudim, vratila mi se ta ljubav prema igranju šaha. Sada se fokusiram na igru i znam da će uspeh doći”, kaže Marta Dakić koja nastupa za ŠK “Vitez” i ŠK “Polet” iz Beograda.

“Nadala sam se da ću biti prva, jer dugo nisam bila prvakinja država. Čak četiri godine. Planiram da nastavim da igram turnire i pojedinačne i ekipne i da idem na evropsko i svetsko prvenstvo. Dnevno treniram 4-5 sati, jer idem u školu. Radim i u klubu i privatno sa trenerom Ivanom Hržićem, a radim i sama. Da bi se došlo do rezultata mora puno da se trenira, ali i da postoji ljubav prema tome što radite”, objašnjava šampionka države.

Najbolji omladinac Srbije je Miloš Milošević.

“Šah sam zavoleo još u osnovnoj školi. Treniram već 10 godina i nikada nije bilo dileme da li da igram ili da prestanem. Prve poteze sam naučio od sestre i tate, a u školi je bila i sekcija. Četvorostruki sam prvak Srbije do 20 godina, a bio sam višestruki prvak do 12, 14, 16 godina. Na evropskom prvenstvu do 14 godina zauzeo sam 10 mesto”, kaže Miloš Milošević, član ŠK “Turbina”, Vreoci.

“Ambicije su mi da postanem velemajstor i da jednog dana predstavljam Srbiju na najvećim takmičenjima. Mladima bih preporučio da igraju šah jer je to najlepša igra koja može da se igra. Na turniru je bukvalno svaka partija bila teška, konkurencija je bila jaka, nikad jača. Partije su trajale po 3-4 sata. Mali trenutak nepažnje i najmanja greška su se kažnjavali. Nadao sam se da ću biti prvi, jer prvo mesto donosi svetsko prvenstvo u Meksiku. Za to ću da se pripremim da što bolje predstavljam Srbiju”, dodaje naš sagovornik.

Šah kao izborni predmet

Da bi se popularizovao šah potrebno je, kažu, stručnjaci, ali i mladi šahisti vratiti ovaj sport u škole.

“Ranije je postojao program šaha kao izbornog predmeta u školama i u mnogim gradovima je to funkcionisalo. Problem je bio kako naći pravi kadar koji može sa decom da radi. Neke škole su možda i želele to da uvedu, ali nisu imale među nastavnim osobljem osobu koju su mogle odmah da iskoriste ili malo da obuče, jer je bilo pravilo da se niko van sistema Ministarstva prosvete ne može uključiti u taj rad. U to vreme u mnogim sredinama je počeo da živi šah”, kaže Jevtić.

“Ja sam iz Paraćina i znam kako je bilo kod nas. 2009. godine sam sa Zavodom za unapređenje obrazovanja organizovao obuku za nastavnike, onda sam pronašao fondaciju koja je opremila sve osnovne škole šahovskim tablama, satovima, knjigama... Za kratko vreme došli smo u situaciju da kao jedna mala opština od 50.000 stanovnika imamo 130 dece na prvenstvu grada. U međuvremenu šah kao izborni predmet se izgubio, ponegde još živi sekcija i iz tih sekcija se pojavljuju deca koja stižu i na državna prvenstva... Ali to mora sistemski da se odradi”, dodaje naš sagovornik.

U Jermeniji, Azerbejdžanu, kaže, šah je uveden u nastavni sistem kao predmet koji je lako dostupan svoj deci, što je dovelo do uspeha njihovih šahista. 

“Kod dece šah razvija ono što je važno za život. Ja ću da karikiram i da izgovorim rečenicu iz spota u kojem su decu pitali šta razvija šah, a oni odgovorili da šah razvija mozak. Ali, zaista šah utiče na to da deca postanu uspešni i dobri ljudi. Uči ih da shvate kako da se nose sa posledicama loših odluka. U igri dete donosi odluku koji će potez da povuče, kasnije ga analizira i shvata zašto recimo nije bio dobar, uči ih logici, snalaženju”, ističe Jevtić.

Da bi mladi više igrali šah potrebno je, kaže, da se pojavi neko ko će ih na to inspirisati. Isto kao što je, recimo, Novak Đoković motivisao mnoge da počnu da se interesuju za tenis od kada je on prvi reket sveta. Ali, taj uspeh je rezultat ogromnog rada, odricanja, truda i talenta. Kada se neko takav bude pojavio u šahu, Srbija će možda moći da računa na povratak na šahovski tron.