Šest stvari o Džou Frejzeru, najubojitijoj levici u boksu

Iako je svojim nastupima u ringu ispisao značajne stranice američkog i svetskog sporta, Džo Frejzer će ostati upamćen po čuvenom rivalitetu sa još većom bokserskom legendom Kasijusom Marcelusom Klejom, ovaj Mohamedom Alijem...

Legendarni rivalitet sa Mohamedom Alijem

Džozef Džo Vilijams Frejzer, poznatiji kao Džo Frejzer ili jednostavno Smokin Džo, uprkos sjajnoj bokserskoj karijeri, postaće svetski slavan tek kada bude ušao u ring sa do tada nepobedivim Svetskim prvakom Mohamedom Alijem.

Taj meč ostaviće snažan pečat na karijere i život obojice boksera ali i na sam boks.

Te 1971. godine u njujorškom "Medison Skver Gardenu" sudarila su se dvojica nepobeđenih šampiona. Mohamed Ali je prethodno titulu izgubio pošto je odbio da ide u rat u Vijetnamu.

Frejzer je imao 27 godina i 26 pobeda (23 nokautom), a Ali 29 godina i 31 pobedu (25 nokautom). Taj meč je bio najgledaniji u direktnim prenosima u svetu a kasnije nazvan "Borba stoleća".

U svom stilu Frejzer nezadrživo napada uprkos brojnim udarcima koje je primio jer nepobedivi bivši šampion Mohamed Ali demonstrira svoj čuveni stil "lepršam kao leptir, a ujedam kao osica". Posle 11. rundi Frejzerove upornosti Ali posustaje, a u 15. rundi je prvi put u karijeri odleteo na pod. Nije to bio klasičan nokaut, ali sva trojica sudija su dodelila pobedu Džou Frejzeru. Aliju je u tom meču slomljena vilica.

Iz preostala dva meča Ali je izašao kao pobednik. Revanš u "Medisonu" 1974. godine, nije bio u žiži javnosti, jer je Frejzera pobedio i oduzeo mu titulu Džordž Forman, njegov naslednik na olimpijskom tronu iz 1968. godine, a Muhamed Ali je pobedio na poene u 12 rundi.

"Triler u Manili", kako je nazvan njihov poslednji duel održan 1975. godine, bila je jedna od najbrutalnijih borbi u istoriji boksa i do tad najprofitabilnija (prihod 80 miliona dolara). U borbi koja se i danas prepričava slavio je Ali, tako što Frejzeru nije dozvolio trener da zbog povreda završi borbu.

Gledao i učio od najboljih

Džo Frejzer rođen je 12. januara 1944. godine u Južnoj Karolini, a u svet boksa ušao je tako što je njegov otac početkom pedesetih kupio crno-beli televizor, a on je sa porodicom, kao i celim komšilukom, gledao mečeve Šugar Rej Robinsona, Rokija Marćana, Vilija Pepa, Rokija Gracijana i drugih. Njegova majka je prodavala sokove za četvrtinu dolara tokom tih okupljanja, a on je odlučio da je to pravi sport za njega.

Staza šampiona i prvi poraz

Baveći se amaterskim boksom ostvaruje nesvakidašnje rezultate i čak tri puta za redom 1961., 1962. i 1963. godine osvaja titulu šampiona Srednjeg Atlantika bez ijednog poraza. Nastavio je u istom ritmu i 1964. godine i spremao se za odlazak na Olimpijske igre u Tokiju, ali je sudbina htela drugačije. U odlučujućem meču je poražen od Bastera Matisa koji mu je bio najveći konkurent.

Slučajno na Olimpijskim igrana, ali namerno do zlata

Slučaj (ili opet ta sudbina) je hteo da Frejzer ipak ode na Olimpijske igre. Tokom priprema na jednom meču Baster Matis je upravo Frejzeru zadao udarac i - povredio ruku! Morao je da odustane a na igre kao prva zamena odlazi upravo Frejzer.

No tu se „igra sudbine" ne završava. Na igrama u olimpijskom polufinalu u drugom minutu druge runde protiv Jemeljanova (SSSR) i Frejzer je slomio palac upravo leve ruke koja mu je bila „najubojitija", ali Smoking Džo nije čovek koji odustaje. I Jemeljanova, kao i Uganđanina Ojvela i Australijanca Mekvina prethodno, savladao je nokautom.

"Bolno ili ne, Džo Frejzer iz Boforta, Južna Karolina, ide na zlato." - rekao je Frejzer.

I osvojio ga je u finalu savladavši i Nemca Hansa Hubera, sa pobređenom „najubojitijom levicom".

Put profesionalnog boksa

Godinu dana kasnije Frejzer se otisnuo u profesionalne vode i brzo postao poznat po snažnim udarcima kojima je rušio 11 uzastopnih rivala, a 1970. godine tukao je u petoj rundi Džima Elisa u borbi za titulu prvaka sveta u teškoj kategoriji. A onda su došli na red mečevi sa Muhamed Alijem, ali je to teško opisati.

Kraj bokserske karijere

Boksersku karijeru završio je 1976. uz kratak povratak 1981. godine, sa 32 pobede (27 nokautom), četiri poraza i jednom nerešenom borbom. Najubojitija levica u boksu....

Po završetku bokserske karijere, pojavljivao se u nekoliko filmova, davao glas u dve epizode Simpsonovi, a njegov lik je korišćen i u video igrama.

Trenirao je mlade borce, a među njima su bili i njegova ćerka Džeki Frejzer-Lajd i sin Marvis. Džeki se čak borila sa Alijevom ćerkom Lejlom i poražena je na malu razliku u poenima.

Frejzer je izabran među deset najboljih boksera svih vremena, po stilu su ga poredili sa Rokijem Marćanom koga je gledao na crno-belom televizoru, član je i Kuće slavnih, a po odlasku u legendu od njega se njegov najveći rival Mohamed Ali među prvima oprostio biranim rečima:

"Svet je izgubio velikog šampiona. Uvek ću pamtiti Džoa, uz poštovanje i divljenje".