Odlaganje, otkazivanje, zatvaranje tribina – koje su opcije za organizatore Igara u Tokiju

Epidemija koronavirusa ugrozila je ne samo živote miliona ljudi širom planete, već i organizaciju najvažnijeg sportskog takmičenja – Olimpijskih igara u Tokiju. Iako se Japanci ne predaju u želji da se Igre organizuju po planu, razmatraju se i druge mogućnosti – otkazivanje, odlaganje, ali i održavanje takmičenja bez prisustva publike. Posledice svakog od mogućih scenarija su višestruke, kako po domaćina, tako i po sportsku javnost i same učesnike.

Od pokretanja modernih Olimpijskih igara 1896. godine, samo tri puta u istoriji desilo se da je takmičenje otkazano. Sva tri puta bilo je to u vreme svetskih ratova - 1916, 1940, kao i 1944. godine. Ovog leta, prvi put u istoriji, postoji mogućnost da Olimpijske igre ne budu održane u mirnodopsko vreme, zbog svetske pandemije koronavirusa.

Olimpijski plamen stigao je među Japance, koji ne odustaju od ideje da se Igre organizuju kako je planirano. Premijer Zemlje izlazećeg sunca pre nekoliko dana izjavio je da pripreme teku po unapred predviđenom programu, iako se pojedini članovi nacionalnog olimpijskog komiteta tome protive.

Otkazivanje Igara – bankrot izazvan presedanom

Jedan od osnovnih razloga zbog kojeg se ne odustaje od organizacije je ekonomske prirode. Japan je u Igre uložio ogroman kapital. U decembru prošle godine, organizacioni odbor objavio je da je u pripremu najveće svetske sportske smotre utrošeno više od 12 milijardi dolara, a ta cifra svakako nije konačna.

U slučaju otkazivanja Igara, Japan bi, pored već utrošenih sredstava, izgubio značajan prihod od televizijskih prava, sponzora, ali i od turizma, gde je bio očekivan profit od nekoliko milijardi dolara.

Takođe, Japan je već jednom u istoriji izgubio organizaciju Igara i to zbog početka Drugog svetskog rata, 1940. godine. Ponavljanje istorije, bez obzira na potpuno drugačije razloge, doneo bi negativan imidž Japanu kao državi.

Jedna od opcija koje se pominju je i odlaganje Olimpijade za nekoliko meseci, a Japanci su objavili da im ugovor sa Međunarodnim olimpijskim komitetom dozvoljava da se takmičenje organizuje do kraja kalendarske godine.

Zatvaranje tribina izvesnije od odlaganja

Međutim, eventualni novi termin održavanja Igara poklopio bi se sa sezonama u sportovima koji privlače bogate sponzore i ostvaruju prihode od televizijskih prava koji se mere u milijardama američkih novčanica. Takav je slučaj sa NFL američkim fudbalom, NBA ligom, ali i fudbalskim takmičenjima u Evropi, nacionalnim i onim pod okriljem Uefe.

U takvoj situaciji veliko je pitanje koliko bi globalne medijske kuće bile spremne da plate za prava prenosa takmičenja iz Tokija, naročito zbog činjenice da na njima verovatno ne bi učestvovali najbolji svetski sportisti iz brojnih disciplina.

Odlaganje Igara bi i dodatno koštalo organizatore, pa je takav scenario verovatno i najmanje izgledna opcija.

Pomalo stidljivo, pošto je to svakako ono što niko ne želi, pominje se i mogućnost da se Olimpijske igre u Tokiju održe u planiranom periodu, ali bez prisustva publike.

Takav scenario bi zadržao sponzore, zaradu od televizijskih prava, ali i sportiste na Igrama. Japan bi tako sačuvao dostojanstvo, pošto je pitanje organizacije Olimpijade stvar nacionalnog ponosa. Jedino što bi izostalo u takvim okolnostima su prihodi od turizma.

Olimpijski plamen svoj put po Japanu počinje 23. marta. I to iz Fukuoke, gde je u katastrofi izazvane cunamijem i zemljotresom 2011. godine život izgubilo više od 25.000 osoba.

A upravo bi taj plamen mogao da bude svetionik u mraku koji je koronavirus nadvio nad čitavom planetom.