Meksički Betmen protiv narko-mafije, 11 spomenika pored fudbalskog terena

Daleko od blještavila velelepnih stadiona i karnevala navijača koji su u Meksiko došli iz svih krajeva sveta, u prašini šljake i tik uz zarđale ograde igrališta u Salamanki postavljeni su spomenici u znak sećanja na nekoliko desetina fudbalera, sudija i navijača, koji su, baš tu, stradali u napadima revolveraša nekog od lokalnih kartela.

Huan Hose Eskoto Vera jedno je od imena ljudi čiji se život završio upravo na ovom igralištu. Vera je ubijen 2019. godine. U januaru 2026, 11 ljudi je ubijeno, a 12 ranjeno kada su "sikariosi", odnosno vojnici narko-kartela, zapucali na masu ljudi koja se okupila na terenu posle meča lokalne lige. Sredinom juna, u ovom naselju ubijeno je još pet osoba.

U poslednjih osam godina, na ovim terenima ubijeno je najmanje 48 ljudi, dok je isto toliko ranjeno. U istom periodu, u Meksiku je ubijeno najmanje 70 igrača amaterskih fudbalskih klubova.

Do sada, zbog ovih ubistava uhapšeno je šest osoba.

Spomenici žrtvama nasilja

Minijaturni spomenici, improvizovani krstovi i cveće položeno uz terene proizvod je složenog interesa kartela za amaterski fudbal, koji je – kako se ispostavilo – idealan teren za ilegalne kladioničare, mafiju svih vrsta i nasilne menadžere lokalnih fudbalskih legendi.

Novine u Salamanki, u prethodnih nekoliko godina, prepune su tekstova o pretnjama, iznudama, napadima na navijače i sudije, ubistvima i otmicama igrača.

Glavni interes kartela za ovaj deo Meksika predstavlja činjenica da se Salamanka nalazi u blizini jednog od glavnih naftovoda, iz kojih karteli kradu naftu i prodaju je na crnom tržištu u poduhvatu čija se vrednost procenjuje na nekoliko milijardi dolara.

Povratak Betmena

Amaterske lige su zamišljene kao sredstvo odvraćanja od pogubnog uticaja mafijaških organizacija, koje su, međutim, ubrzo pronašle interes i organizovale berzu igrača i mreže nelegalnih kladionica.

Samim tim, sveopšte veselje koje prati utakmice Svetskog prvenstva, u nekoliko naselja Salamanke nekako je potonulo u strah i beznađe. U takvim uslovima, treneri i navijači skoro nikada ne znaju ko će se od igrača uopšte pojaviti na utakmicama.

Nejasno je, takođe, da li će timovi uopšte moći da istrče na terene, jer im mafijaši traže oko 2.500 dolara za "korišćenje igrališta". Timovi su o tome upozorili vlasti, koje su – zabavljene drugim problemima – nekako zaboravile da reaguju.

Glas je, međutim, stigao do lidera podružnica kartela, koji su na terene poslali naoružane "sikariose". Epilog – 11 mrtvih, 12 ranjenih i poruke na kojima piše da upotreba terena i dalje košta 50.000 pezosa.

Policija je, bar tokom Mundijala, rasporedila dodatne snage, i to tek pošto su nekoliko jutara zaredom, vezani lepljivom trakom za bandere, osvanuli pripadnici kartela na čijim je čelima bilo ispisano "lopovi".

Ovo delo pripisano je osvetniku nazvanom "Betmen iz Lagosa de Mortena".