Velike odluke pred upravom Toronta – Rajaković zaslužio poverenje, ekipi potreban lider

Sezona ekipe Toronto reptorsa okončana je porazom u sedmoj utakmici protiv Klivlend kavalirsa, ali je ukupni utisak da je napravljen vidljiv napredak.

Nakon nekoliko godina bez plej-ofa, tim iz Kanade se vratio u doigravanje oslanjajući se na mladu okosnicu predvođenu Skotijem Barnsom i Ar-Džejom Beretom, pokazujući energiju i borbenost tokom cele serije.

Jedan od najvećih pozitivnih aspekata sezone jeste razvoj mladih igrača.

Barns je nastavio da izrasta u pravog lidera na obe strane terena, preuzimajući kreatorsku ulogu i čuvajući najbolje protivničke igrače. Beret je donosio konstantne poene i sigurnost u ključnim trenucima, dok su mlađi igrači poput Džej’Kobija Voltera i Džamala Šida iskoristili priliku i važnim doprinosima najavili da mogu biti značajni faktori u budućnosti.

Uprkos eliminaciji, Reptorsi su izgradili prepoznatljiv defanzivni identitet i pokazali da mogu da pariraju iskusnijim ekipama.

Povrede, uključujući i odsustvo Brendona Ingrama u završnici serije, uticale su na konačan domet tima, ali napredak mladog jezgra uliva razlog za optimizam.

Iako poraz boli, Toronto završava sezonu sa čvrstim temeljem, širom rotacijom i uverenjem da ova ekipa može napraviti novi korak ka ozbiljnijoj borbi u plej-ofu.

Rajaković pokazao kvalitet

Kada se cela sezona i sve što se tokom nje događalo stavi na papir, jasno je da je Darko Rajaković zaslužio poverenje čelnih ljudi Toronta.

Srpski trener nije imao priliku da vodi već formiran tim spreman za osvajanje. Ova generacija Reptorsa je mlada, neujednačena i još uvek traži jasno definisane uloge, pa bi ocenjivanje isključivo na osnovu rezultata u plej-ofu bilo pogrešno.

Ono što je važno jeste pravac razvoja, a tu postoji nekoliko ohrabrujućih pokazatelja.

Pre svega, razvoj igrača. Pomenuli smo već napredak koji su ostvarili Barns i Beret, a i mlađi igrači su napravili iskorak tokom sezone — što nije slučajnost.

Zatim, identitet. Toronto je igrao čvrsto, odgovorno u odbrani i takmičarski u svakom meču, posebno u seriji protiv Klivlenda. Takav pristup je često odraz trenerskog rada.

Na kraju, atmosfera u timu. Rajaković ima poverenje igrača, koji dobro reaguju na njegov način rada, što je za ekipu u razvoju važnije od kratkoročne taktičke perfekcije.

Ipak, postoje i pitanja za budućnost, koja se tiču igre u pozicionom napadu, korekcija u neizvesnim završnicama i daljeg napretka koji bi se značajnije odrazio na rezultat.

Ukoliko Reptorsi stagniraju, rasprava će dobiti drugačiji tok. Međutim, u ovom trenutku, eventualna smena trenera bila bi preuranjena i verovatno kontraproduktivna.

Potrebno pojačanje

Poslednji put kada su izgubili od Klivlenda u plej-ofu, a bilo je to 2018. godine, Reptorsi su bili u sličnoj situaciji kao sada.

Imali su dobar i izbalansiran tim sa prepoznatljivim identitetom, ali nešto je nedostajalo. Ekipa je bila spremna da se bori za visok plasman, s tim što su svi bili svesni da je potrebno napraviti nekoliko odvažnih promena.

Zbog toga su prvo doveli novog trenera, što se ove godine izvesno neće desiti. Druga promena bila je nešto značajnija. Napravljen je trejd za Kavaja Lenarda, koji je naredne sezone vodio Reptorse do jedine titule u istoriji.

Stoga mediji "preko bare" i sada sve glasnije govore o tome da bi 35-godišnji Kavaj mogao ponovo da se vrati u Kanadu i pokuša da u poznim igračkim godinama ponovi veliki uspeh. Nije naravno to isti igrač iz 2019. godine, pre svega zbog čestih povreda, ali jeste pokazatelj u kom pravcu razmišljaju Reptorsi.

Jasno je sada da im je i pored sve boljeg Barnsa potrebna zvezda u timu. Neko sa velikim plej-of iskustvom, mogućnošću da "izmisli" koš u teškim trenucima i neko čija ruka neće zadrhtati kada je najvažnije.

Janis Adetokumbo je na primer već najavio svoj odlazak iz Milvokija. Nejasna je i budućnost Džamala Marija u Denveru. Pominje se i Domantas Sabonis.

Bilo kako bilo, treba očekivati hrabar potez uprave Toronta, koji bi narednim godinama mogao da poremeti stanje snaga u Istočnoj konferenciji.