NBA finala konferencija - slavni preci nisu uspeli, novi junaci otklanjaju maler

Sedmu godinu zaredom NBA liga će dobiti novog prvaka. Odsustvo dinastija i dolazak novih glavnih aktera na pozornicu doneli su izjednačenost i ujedno mogućnost da se podmire karijere velikih igrača u eri društvenih mreža sa osobitim prenaglašenim akcentom na osvajanje prstena.

Prsten te postavlja u uži krug šampiona i diže iznad legendi koje uprkos ogromnoj želji, naporima i izvrnosnosti nisu ubrale najlepši plod iz bašte. Tako su Kavaj Lenard, Janis Adetokumbo, Nikola Jokić, Entoni Dejvis, Džejson Tejtum i Džejlen Braun uspeli da pored svog imena pridodaju epitet šampiona. Nisu više u rangu Čarlsa Barklija, Patrika Juinga, Karla Melouna, Džona Stoktona, Alena Ajversona, Dominika Vilkinsa,... Opet, Lebron Džejms i Stef Kari su dodali šlag na tortu neukaljanim biografijama u široj slici.

Ovakva situacija nije viđena još od sedamdesetih. U svakoj dekadi je postojala poneka dinastija sem tad, čemu je doprinelo i razvodnjavanje talenta osnivanjem rivalske ABA lige. Od poslednjeg, 11. prstena Bila Rasela 1969. do prvog Lerija Birda 1980, Seltiksi su uspeli da se domognu još dva trofeja (1974, 1976), Njujork niksi su postali „Meka košarke“ kroz titule 1970. i 1973. Milvoki baksi, Lejkersi u Los Anđelesu, Portland trejlblejzersi, Vašington buletsi (kasnije Vizardsi), Golden stejt voriorsi i Sijetl supersoniksi su mogli da se podiče svežim komadom nakita na prstima.

Ostala su četiri tima u borbi za trofej Lerija O‘ Brajena. Kvartet franšiza sa povremeno važnom, ali retko nosećom ulogom u modernoj istoriji. Ciklični princip uspona i padova na kom se temelji NBA liga trenutno im godi, dok prošlost nije bila nimalo bajna. Dugogodišnji ljubitelji američke košarke navikavaju se da u završnici nema uobičajenih aktera. Neki novi momci ispisuju stranice NBA istorije.

Minesota timbervulvs – Edvards naslednik Garneta

Sve najlepše počinje i završava se sa Kevinom Garnetom.

Od ulaska u ligu u sezoni 1989/90 važili su za topovsku hranu sve do prvog srednjoškolca u modernoj istoriji na NBA draftu. Garnet je izabran kao peti pik 1995. godine. Vrlo mršav u dobu divova, uneo je revoluciju na duže staze svojim atleticizmom i tehnikom uz nepojmljiv žar za pobedom. Uz njegovo sazrevanje je rasla i franšiza sa vrhuncem u sezoni 2003/04 kad je Kevinovo MVP priznanje ispraćeno plasmanom u prvo finale konferencije u istoriji franšize. Na tom putu su stradali i nama omiljeni Sakramento kingsi. 

Da su uspeli da u zadrže mladog Stefona Marberija krajem devedesetih i da Latrel Sprivel nije pravio haos, možda bi se „vukovi“ domogli i ponekog velikog finala. Mada, konkurencija su bili moćni Lejkersi i Sparsi na vrhuncu snaga.

Zaprepašćujuće, od tog finala Zapada nisu videli doigravanje sve do 2017/18, zahvaljujući trijumfu nad Denverom u produžecima 112:106 u poslednjem meču regularne sezone. Džimi Batler beži glavom bez obzira, razočaran nedostatkom čvrstine među mlađim nosiocima, inače prvim pikovima, Karlom Entonijem Taunsom i Endruom Viginsom. Tom Tibodo nije uspeo da stvori jak tim, nalik Čikago bulsima, te napušta klupu 2019. i godinu dana kasnije preuzima Nikse.

Tek je treći prvi pik u prethodnih 11 godina bio onaj pravi. Entoni Edvards nosi ono za čim je Batler vapio kod Taunsa i Viginsa. Tim Koneli paralelno završava misiju generalnog menadžera u Denveru i kreće sa novim projektom u Mineapolisu, kreiravši tim koji najavljuje velika dela.

Oklahoma siti tander – novi Sijetl ili jedinstvena pojava

Formalno naslednici Sijetl supersoniksa, Tanderi su suštinski nova franšiza. Grad, ime, logo,...Nije to isto. Pustošenje uragana Katrine po Nju Orleansu otvorilo je priliku da Oklahoma bude privremeno pribežište za Hornetse, a rodno mesto u ličnoj karti Kleja Beneta i trajni boravak.

Rođen u Oklahomi, Benet je kupio Supersonikse pod obećanjem prethodniku Hauardu Šulcu da će izgraditi novu, lepšu, veću i moderniju arenu. Usledila je finta u vidu zahteva za izgradnjom nove hale preko javnih fondova, što je očekivano momentalno odbijeno. Prvobitna namera Beneta bila je svakako da dovede NBA u svoj grad, u čemu je i uspeo 2008. godine. Ta čitava ujdurma zahteva poseban tekst.

Poslednja veza Sijetla i Oklahome bili su Kevin Durent, Džef Grin i Nik Kolison. Durenta su draftovali Soniksi sa drugog mesta 2007. i on dan-danas ističe kako žali što grad u kom je načinio prve profesionalne korake nije deo NBA cirkusa.

Početkom 2010-ih Tanderi su u svojim redovima imali tri MVP-a: Durenta, Vestbruka i Hardena. S ove tačke gledišta izgleda nezamislivo da je taj trio odigrao tek jedno finale. Namera da se veći ugovor preda Ibaki umesto Hardenu drastično je uticala na dalji smer. „Brada“ je brzo postao superzvezda u Hjustonu, a za to vreme su Tanderi uspeli da prospu 3-1 protiv Golden stejta u finalu Zapada 2016. godine. Durent im okreće leđa, ostavivši Vestbruka da piše solo-rekorde. Eksperimenti sa Polom Džordžom i Karmelom Entonijem nisu uspeli, te je usledio polazak od nule.

Sem Presti kreće sa gomilanjem pikova i okupljanjem „vrtića“ kao filtera za buduće nosioce. U tom periodu je i Aleksej Pokuševski neuspelo pokušavao da se snađe. Trejd sa Klipersima za Šeja Gildžesa Aleksandera i Danila Galinarija umesto Pola Džordža pokrenuo je novo doba Oklahome. Ne treba da se zaboravi kratka i važna epizoda Krisa Pola. Da nije bilo njega, ko zna da li bi ovi mladići iskusili plej-ofa još uvek.

Tanderima može da se pripiše titula iz 1979. koju su doneli Gas Vilijams, Denis Džonson i Džek Sikma, mogu da se diče slavnim danima Gerija Pejtona i Šona Kempa, kao i da je Rej Alen svoj vrhunac dočekao ovde, ali će moguću titulu svi gledati kao prvu ikad, a ne prvu posle 46 godina.

Indijana pejsersi – kad nije uspeo Redži, red je na Tajrisa

Jedna od četiri ABA franšize preletele u NBA okrilje 1976. godine.

Nalik Garnetu u Minesoti, Indijana je vezana za Redžija Milera. Prkosni, lajavi trojkaš prva je pomisao na Pejserse, obeleživši 18 godina. Pred početak ovog duela očekujte brdo arhivskih isečaka i fotografija sa duela Pejsersa i Niksa tokom devedesetih godina. Ozbiljna mržnja između košarkaške „Meke“ i zemlje košarke ovekovečena je u dokumentarcima, gde je Redži bio jedan od glavnih aktera. 

Na nesreću, Milerov vrhunac se poklopio sa Džordanovim Bulsima i Lejkersima Brajanta i O‘Nila. Poslednja Milerova prilika u poodmaklim godinama propala je u najmračnijoj noći NBA lige, odnosno „Malice at the Palace” tuči protiv Detroit pistonsa. Vrhunski tim sa Džermejnom O‘Nilom i Ronom Artestom se raspao.

Nadalje je Indijana krojila simpatične, odlične ekipe bez velikog uspeha. Lebronov Majami je dva puta zaredom (2013, 2014) ostavljao Pola Džordža, Dejvida Vesta, Roja Hiberta i ostale na korak fo velikog finala.

Povrede su stopirale Viktora Oladipa da bude „taj“, iako je posedovao sve alatke za status velike zvezde.

Lidera nove generacije Pejsersi dobijaju trejdom za Domanatasa Sabonisa. Tajris Haliburton je uzeo povodac i vodi tim do drugog finala Istoka uzastopno. Prošle godine je bio povređen, sad je zdrav i izuzetno motivisan.

Njujork niks – u potrazi za spasiocem

Prvo finale konferencije za Nikerbokerse od 2000. godine. Tad je otac Džejlena Bransona bio član Njujorka. Franšiza koja 52 godine traga za junakom većim od života.

Prošlo je više od pola veka od poslednje titule, a fanovi Niksa idalje sebe smatraju NBA elitom. Njujork je zaista bio obećan grad sedamdesetih – blještava svetla bulevara i avenija, disko muzika, afro frizure, zvoncare, basket na Ruker parku,...I pride Niksi sa titulama.

Kako je vreme odmicalo, uspeh je sve više bežao od „Velike jabuke“. Patrik Juing je bio obeležen kao spasilac. Onaj odabrani za povratak sjaja na vrh Empajer stejt bildinga. Prljavi Niksi iz devedesetih smatraju se jednim od najjačih timova bez trofeja. Uvek je malo falilo da projekat Peta Rajlija bude ovekovečen lovorovim listom - nisu iskoristili 2-0 protiv Bulsa sa Džordanom; u „majstorici“ finala 1995. su kroz ogroman broj promašaja sa distance faktički poklonili trofej Roketsima.

Sa zalaskom 20. veka je i snaga Niksa bila u skladu sa Juingovim propalim kolenima. Nova šansa za treći prsten desila se 1999, iskoristivši skraćenu sezonu da se sa osmog mesta domognu finala, do tada nezapamćeno dostignuće. Sparsi su bili daleko bolji. Rajlijevi „psi“ su se tukli sa svima, bili su omraženi i to su voleli. Danas je ostala samo nostalgična uspomena na kavge u „Medison skver gardenu“.

Kreće „mračno doba“. Period užasnih timova, razočaranja i slabe posete. Svetlo na kraju tunela se ukazalo - Karmelo Entoni. Rasni strelac oblači narandžasto-plavi dres, Niksi su opet relevantni! Tu su i Amari Stodemajer, Rejmond Felton, Džej Ar Smit, Iman Šampert,...Odlična ekipa. Trojkama za produžetak i pobedu protiv Bulsa, Karmelo postaje kralj Njujorka. Bernard King je dobio naslednika, samo što će im ovaj vratiti staru slavu.

Baš posle sezone u kojoj je Entoni bio najbolji strelac lige (28,7 poena) i završava u drugoj rundi doigravanja, padaju u provaliju od 37 pobeda i 45 poraza. Na draftu 2015. uzimaju Kristapsa Porzingisa sa četvrte pozicije. Letonac jednako briljira, koliko se i povređuje. Ispostaviće se da će mu tako proći čitava karijera. Ponovo zaokret, anonimusi u sastavu i trpljenje podsmeha čitave lige.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Dalas pravi kardinalnu grešku, ne predavši Džejlenu Bransonu jači ugovor. Familijarno-menadžerskim šemama on dolazi u Nikse, gde se etablira u vođu. Možda je upravo mali, zdepasti plej taj spasilac. Videćemo.