Pablo se vratio kući, Trinkijerijevo veliko spremanje i Virtusova kupovina na lokalu

Efes - novi početak sa Tomislavom Mijatovićem

Nakon godina dominacije, dve uzastopne titule šampiona Evrope i neminovne implozije šampionskog tima, Efes je morao da započne ono što Amerikanci zovu "ribilding", koji nije prošao bezbolno.

Za naslednika Ergina Atamana odabran je pred početak minule sezone još jedan Turčin - Erdem Džan, nekadašnji asistent Željka Obradovića u Fenerbahčeu, koji se kao šef stručnog štaba dokazao u Turk Telekomu.

Međutim, saradnja iz koje je na duže staze trebalo da se izrodi neki novi šampionski tim Efesa potrajala je kraće nego rok trajanja čuvenog turskog piva. Džan je već u februaru sporazumno raskinuo ugovor sa klubom i ostavio ga na 16. mestu na tabeli Evrolige sa devet pobeda i 15 poraza.

Već pomireni sa sudbinom i bez mnogo opcija na tržištu, čelni ljudi turskog velikana prepustili su mesto prvog trenera Hrvatu Tomislavu Mijatoviću, koji je još 2010. kao član stručnog štaba Velimira Perasovića iz zagrebačke Cibone došao u Istanbul i ostao asistent svih narednih trenera Efesa, uključujući i Dudu Ivkovića, Atamana i Džana.

Iznuđena odluka pokazala se kao jedna od boljih u skorijoj istoriji kluba. Mijatović je preporodio ekipu poljuljanog samopouzdanja i do kraja prve faze Evrolige upisao još samo dva poraza i osam pobeda, što je Efes sa 16. uzdiglo do devete pozicije i plasmana u plej-in, gde su ipak tesno poraženi od Virtusa iz Bolonje.

Dogurao je Efes i do finalne serije turskog šampionata i izgubio sa 3:1 od Fenera, ali ni to nije pokvarilo utisak i koštalo Mijatovića prilike da u novoj sezoni sam počne od nule.

Očigledno verujući u tim koji je nasledio, hrvatski stručnjak nije napravio radikalne promene. Kostur ekipe ostao je isti. Tu je velika većina nosilaca igre iz prethodne sezone - Šejn Larkin, Darijus Tompson, Rodrig Bobua, Elajdža Brajant, Derek Vilis, Danijel Oturu i Justus Holac, mahom prekaljeni evroligaški igrači, ali i jaka baza domaćih košarkaša - Ridvan Ondžel, Burak Džan Jildizli, Doguž Ozdemiroglu, Erdžan Osmani, Erkan Jilmaz i Salih Altuntaš.

Rastanci su ipak neminovni, a Efes se tokom leta pozdravio sa Tiborom Plajsom, Tajrikom Džonsom, Vilom Klajburnom, Majkom Daumom i Ertenom Gazijem.

Nema dileme da će se najviše osetiti odlazak Vila Klajburna, najboljeg skakača (4,6 skokova po meču) i drugog najefikasnijeg strelca (13,3) Efesa minule sezone. Šampion i MVP fajnal-fora 2019. završio je dvogodišnju misiju u Istanbulu i pronašao novi izazov u Bolonji, iako je već ušao u 35. godinu života.

Još godinu dana stariji Tibor Plajs napustio je Evroligu i otišao u italijanski Trapani. Gazija je privoleo Fenerbahče, dok će Džons i Daum od saigrača postati ljuti rivali u dresovima Partizana i Crvene zvezde.

Za nove igrače na centarskim pozicijama na Bosforu nisu štedeli. Stigli su Letonac Rolands Šmits iz Žalgirisa i Francuz Vensan Poarije iz Reala, večito druga opcija u Madridu. Još dva pojačanja na krilnim pozicijama Efes je pronašao preko Atlantika, pa će prvi put evropsku košarku iskusiti Amerikanci Stenli Džonson i Džordan Nvora.

Džonson je bio perspektivni student Arizone i član zlatnih mlađih selekcija američkog nacionalnog tima. Detroit ga je 2015. izabrao kao osmog pika na NBA draftu. Promenio je nekoliko timova, sakupio 456 utakmice, selio se u Razvojnu ligu i vraćao, ali nikada nije postao elitni NBA igrač.

Od dve godine mlađeg Nvore nije se tako mnogo očekivalo. Bio je tek 45. izbor na draftu 2020, ali je već u svojoj prvoj NBA sezoni osvojio šampionski prsten sa Milvoki baksima. Kasnije je igrao za Indijanu i Toronto, gde je prošle sezone na 34 meča izvukao prosek od 7,9 poena.

Žalgiris - Trinkijerijevo veliko spremanje

Dva dana pred doček nove 2024. rukovodstvo Žalgirisa bilo je prinuđeno da donese tešku odluku nakon nezaustavljive serije poraza u Evroligi. Smenjen je litvanski trener Kazis Maksvitis i umesto njega angažovan harizmatični Andrea Trinkijeri.

Italijan je donekle ugasio požar u Kaunasu, popravio je utisak, upisao nekoliko neočekivanih pobeda i do kraja ligaškog dela takmičenja zabeležio pozitivan skor (9-8), ali to nije bilo dovoljno da nasleđeni tim uvede u plej-of ili makar plej-in.

Mnogo ozbiljnije može mu se zameriti poraz od Ritasa u finalnoj seriji šampionata Litvanije. Tek drugi put u poslednjih 14 godina "zeleni" su ostali bez titule prvaka države, ali Trinkijeri nije ostao bez posla. Dobio je apsolutno poverenje i odrešene ruke da preko leta napravi veliko spremanje i skroji tim po svojoj volji.

Rekonstrukcija je bila temeljna, pa je Kaunas napustilo čak osam igrača iz prošlosezonskog tima, ne računajući Naza Mitru-Longa, koji je još u decembru 2023. otišao u Olimpijakos, i Ostina Holinsa, privremenu ispomoć koja se zadržala svega mesec dana - od sredine decembra do sredine januara.

Za početak, Trinkijeri se već u junu zahvalio na saradnji trojici igrača koja su tokom minule sezone stigla u Kaunas - Edmondu Samneru, Demetreu Riversu i Karolisu Lukošjunasu, sada već košarkašu Juventusa iz Utene. Otpisani su i Nedas Montvila i Danijelius Lavrinovičius, koji karijeru nastavlja u Lijetkabelisu kod Nenada Čanka.

Odrekao se Italijan i centra Kevarijusa Hejsa, pa je Amerikanac nakon dve godine u Kaunasu morao da traži drugu kuću, što nije dugo potrajalo. Postao je član novog evroligaša iz Pariza.

Ostao je Žalgiris i bez dvojice najboljih i najefikasnijih igrača iz prošle sezone, koje bi Trinkijeri bez ikakve dileme rado zadržao, samo da nisu dobili ponude kojima Litvanci ne mogu da pariraju.

Odličnog krilnog centra Rolandsa Šmitsa odveo je turski Efes, dok je Olimpijakos ispoštovao dogovor i parafirao višegodišnji ugovor sa Kinanom Evansom, iako je izvrsi košgeter u finišu sezone doživeo tešku povredu kolena zbog koje mu predstoji duža pauza i mukotrpan oporavak. Američki bek je sa 17,3 poena po meču bio ubedljivo najubojitije oružje Žalgirisovog napada.

Nove ruke koje obećavaju poene pronašao je Žalgiris u Dejvidasu Sirvidisu, najboljem strelcu minule sezone Evrokupa. Šuter koji u biografiji ima i kratak staž u Detroit pistonsima ubacivao je u dresu Lijetkabelisa 18,9 poena po meču, uz 42,3 odsto uspešnosti pri šutu za tri poena. Izabran je za člana idealne petorke litvanskog prvenstva, dok je u Evrokupu završio u drugoj najboljoj postavi.

Zadaci u organizaciji igre prelaze u ruke Silvana Fransiska. Francuz se odlično snašao u svojoj prvoj evroligaškoj sezoni, tokom koje je bio jedan od najboljih pojedinaca minhenskog Bajerna. Doprineo je osvajanju duple krune i bio MVP finalnog turnira Kupa Nemačke.

Još jednog beka kojeg je poželeo da ima u timu pronašao je Trinkijeri u Tajronu Valasu. Amerikanac iz Bejkersfilda draftovan je 2016. sa 60. pozicije. Igrao je za Nju Orleans, Atlantu i Kliperse, ali je uglavnom bio osuđen na epizodne uloge i česte izlete u Razvojnu ligu. Upoznao je Evropu 2022. u dresu Pariza, da bi minule sezone sa 17,9 poena u proseku postao najbolji košgeter Turk Telekoma.

Konkurenciju na pozicijama krila i krilnog centra zaoštrio je Amerikanac Met Mičel, bivši igrač Strazbura i Bešiktaša. Prošle sezone je u dresu turskog kluba imao solidan doprinos. U Evrokupu je prosečno beležio 12,5 poena, 4,9 skokova i 0,9 asistencija po utakmici.

Nakon tri sezone u Partizanu, iz jednog košarkaškog grada ka drugom uputio se Alen Smailagić, povremeni reprezentativac Srbije. Sarađivaće sa Ignasom Brazdejkisom i Brajantom Danstonom. Litvanac se vratio u Kaunas posle godinu dana provedenih u Olimpijakosu, dok je iskusni centar iz Kvinsa, vlasnik čitave riznice trofeja i individualnih priznanja, stigao u Žalgiris iz Bolonje.

Što se starosedelaca tiče, Trinkijerijevo veliko spremanje preživeli su Lukas Lekavičijus, Dovidas Gedraitis, Laurinas Birutis, Tomas Dimša, Brejdi Manek, Arnas Butkevičijus i Edgaras Ulanovas.

Virtus - starosedeoci, "najbolja trojka" i kupovina na lokalu

Velikan iz Bolonje sledio je primer Partizana, pa je tokom leta u tišini birao na košarkaškoj pijaci i imena novih igrača objavio tek kada je ceo tim kompletiran. Istina, sa neuporedivno manje promena nego u klubu istih boja iz Beograda.

Ekipu koja je tokom prve polovine prethodne sezone bila ubedljivo najprijatnije iznenađenje Evrolige, što joj kasnije nije pomoglo da izbegne eliminaciju u plej-inu, drugu godinu zaredom sa klupe će voditi Luka Banki.

Italijan je sačuvao osovinu tima od prethodne sezone, pa će na bekovskim pozicijama i dalje računati na proverene snage - Alesandra Pajolu, Danijela Heketa, Marka Belinelija i Isaiju Kordinijea, koji je leto proveo igrajući za Francusku na olimpijskom turniru u Parizu.

Najviše prašine dizalo se oko iskusnog krilnog centra Tornikea Šengelije, kojeg su mnogi evroligaši želeli da vide u svojim redovima, ali je najbolji strelac Virtusa iz prethodne sezone ostao u Bolonji, baš kao Akile Polonara i centarski tandem Ante Žižić - Devonte Kakok. Iza Amerikanca je teška sezona i nezgodna povreda kolena koja ga je na nekoliko meseci odvojila od parketa.

Ipak, bilo je i rastanaka, pa je Virtus tokom leta ostao bez sedmorice košarkaša - odrekao se Džordana Mikija, Ife Lundberg je otišao u Partizan, a Brajan Danston u Žalgiris. Ognjen Dobrić se nakon samo jedne sezone na Apeninima vratio u Crvenu zvezdu, dok je Avudu Abas završio četvorogodišnji mandat u Bolonji i postao deo novog i nepredvidivog košarkaškog projekta u Dubaiju. Malo ko će primetiti, ali nedostaju i Rihards Lomaš i Bruno Maskolo.

Što se dolazaka tiče, u Bolonji nisu razmišljali megalomanski. Najzvučnije pojačanje nesumnjivo je sada već stari evroligaški lisac - Vil Klajburn. Šampion i MVP fajnal-fora 2019. godine završio je dvogodišnju misiju u Efesu. Iako je ušao u 35. godinu života, ne manjka mu takmičarskog duha i smelih izjava.

Druge akvizicije crno-belih iz Bolonje, kao i previranja u vlasničkoj strukturi glavnog sponzora Segafreda, ne odaju utisak velikih i dugoročnih ambicija u Evroligi, ali bi mogle da se ispostave kao pametna i ekonomična kupovina "ispod žita" na lokalnom tržištu.

Osim Amerikanca Meta Morgana, koji je minule sezone bio najbolji strelac London lajonsa i član idealne petorke Evrokupa, Virtus se opredelio samo za Italijane ili igrače iz italijanskih klubova, bez iskustva igranja u elitnom evropskom takmičenju.

U grad košarke stigla su trojica igrača sa domaćim pasošem - krilni centar Nikola Akele iz Breše, šuter Rikardo Viskonti iz Pezara i talentovani centar Momo Diuf iz španskog Breogana, ali i američki bek Rejdžon Taker iz Venecije i Letonac na poziciji četvorke Andrejs Gražulis iz Trenta.

Baskonija - Pablo se vratio kući

Pablo se vratio kući. Tako je glasila najvažnija vest ovog leta u Vitoriji. Laso je očigledno endemska vrsta i ne može bez Španije. Samo godinu dana je proveo u minhenskom Bajernu, što mu je bio prvi angažman van domovine. Duže nije mogao.

Kao grom iz vedra neba, Bavarci su krajem juna saopštili da Pablo Laso "iz privatnih razloga" napušta klub, da bi samo nekoliko sati kasnije Baskonija ozvaničila trogodišnji ugovor sa svojim bivšim igračem.

Španac je tokom igračke karijere na 370 utakmica nosio dres Baskonije, sa kojom je 1995. osvojio Kup Kralja - prvi u klupskoj istoriji. Proglašen je tada i za najkorisnijeg igrača turnira.

Laso je na klupi tima iz rodne Vitorije nasledio crnogorskog trenera i nekadašnjeg šefa stručnog štaba Crvene zvezde Duška Ivanovića, koji se razišao sa Baskonijom po završetku sezone u kojoj su bordo-plavi stigli do četvrtfinala Evrolige, dok su u španskom prvenstvu ostali bez plasmana u plej-of, prvi put u poslednjih 30 godina.

Istorijski neuspešna sezona uslovila je brojne i značajne promene, ne samo na klupi. Baskonija se zahvalila na saradnji Krisu Čiozi, Džordanu Tiodoru, Majku Kocaru, Daniju Dijezu i Metu Kostelu, koji je novi dom pronašao u Valensiji.

Primamljivije ponude beogradskih večitih rivala prihvatili su novi plejmejker Crvene zvezde Kodi Miler-Mekintajer, najprijatnije iznenađenje i najbolji asistent minule evroligaške sezone, i Vanja Marinković, koji se vratio u Partizan i ponovo preuzeo ulogu kapitena crno-belih.

Ipak, nije iz Vitorije otišlo baš sve što vredi. Još u maju je Baskonija novim petogodišnjim ugovorom "zaključala" najboljeg strelca Evrolige Markusa Hauarda, a uspela je da zadrži i harizmatičnog i korisnog Čimu Monekea i Litvanca Tadasa Sedekerskisa. Boju dresa nisu menjali ni Sander Rajeste, Nikos Rogkavopulos i Kalifa Diop.

Poznat po razvoju mladih igrača, Laso je prvom timu priključio i dvojicu talentovanih "klinaca" - ruskog beka Pavela Savkova (2002) i Senegalca Usmana Ndiajea (2004). Obojica su kao tinejdžeri stigli u Vitoriju, ali su sticali iskustvo i koristili minute na pozajmicama u drugim klubovima.

Znatno iskusnije novajlije na bekovskim pozicijama, od kojih se očekuje instant doprinos i kvalitet, su Amerikanci Kamar Boldvin i Trent Forest, kao i doskorašnji plejmejker Partizana Ognjen Jaramaz i Francuz Timoti Luvavu, pridošlica iz Asvela i nekadašnji igrač Mege, koji je nakon Beograda imao nezanemarljiv staž u NBA ligi.

Jaramaz i Luvavu su dobro upoznati sa čarima Evrolige, a za Boldvina i Foresta biće to potpuno neistražen predeo.

Godinu dana mlađi Forest došao je pravo iz Sjedinjenih Država, gde je studirao na Florida stejt univerzitetu i igrao epizodne uloge u Juti i Atlanti, dok je Boldvin na vreme odustao od NBA lige i upoznao se sa evropskom košarkom u Turk Telekomu, Getingemu i Trentu, za koji je minule sezone u Evrokupu prosečno beležio 15,2 poena, 4,2 asistencije i tri skoka po meču.

Jedino pojačanje pod košem Baskonija je pronašla u Monaku, odakle je pokupila snažnog Donta Hola, koji je svoje prve tri evropske godine proveo u Kneževini.