Amerikanci pet godina bez MVP igrača – "Dođoši" vladaju NBA ligom

Poslednji put kad je Amerikanac osvojio NBA MVP nagradu:

1. Nije bilo prve globalne pandemije u istoriji
2. Poslednji rat na tlu Evrope bio je na Kosovu i Metohiji 1999.
3. Nije bilo "Black lives matter" pokreta i demonstracije, ni kulture "otkazivanja"
4. Instagram je bio nadmoćan nad Tik-tokom
5. Maradona, Pele, Kobi, Bil Rasel, Šekularac, Moca, Miha i Radomir Antić bili su među nama
6. Najveći muzički hit je bio Drejk sa "God’s plan", a bioskopski "Osvetnici: Beskrajni rat" i "Crni panter"
7. Princ Hari i Megan Markl još bili članovi kraljevske porodice
8. Krenula je era Crvene zvezde od šest titula

Smena generacija u korist internacionalaca

Decenija Lebrona, Karija, Durenta, Vestbruka, Lilarda, Hardena, Lenarda i Irvinga završavala se i dolazile su nove snage spremne da zauzmu njihovo mesto. "Dođoši“ željni uspeha u obećanoj zemlji.

Za trenutnu dominaciju internacionalaca u "kolevki košarke" zaslužne su decenije iskustva i znanja. Put su krčili Novicki, Gasol, Divac, Petrović, Stojaković, Đinobili, Parker, Neš, Oladžuvon, Kukoč, Ming i ostala velika imena kadra da pokažu da košarkaških majstora ima po celom svetu. Podigli su standarde za ovih 35 godina "otvaranja granica" toliko da ako ste perspektivni kadet ili junior na bilo kojoj tački na planeti, NBA skauti znaju za vas. Primer za to je Francuz Viktor Vembanjama, sigurni prvi pik nadolazećeg drafta.

Globalizacija je dostigla vrhunac. NBA kampovi se održavaju u Evropi i Africi, naši klinci idu na koledže, povezuju se preko društvenih mreža sa vršnjacima po inostranstvu, bivši igrači i iskusni treneri su članovi stručnih štabova. Uzajamna razmena informacija za SAD je veća nego ikada pre. Amerikanci više nisu toliki "bauk".

Ukoliko obratite pažnju na izjave velikih NBA imena iz osamdesetih, devedesetih i sa početka 21. veka, većina će istaći da je u njihovo vreme bilo bolje. Očekivano. Naglasili bi da je igra bila čvršća, odbrane tvrđe (što je tačno), svačije ime bi napumpavali i garantovali da bi "osoba iks" danas ubacivao 40 po meču. Tad je, recimo, imao 13 poena po utakmici. Ako se bliže analizira ono što zameraju današnjem NBA i tvrde da se izgubilo, to su upravo kvaliteti evropske košarke. Fizikalnost, čvrstina, poznavanje osnovnih elemenata, igranje glavom. Internacionalci su cenjeni jer sve to imaju, nedostaju im atletski kvaliteti. Na nju se domaće uzdanice previše oslanjaju, uvereni da će sve ostalo nadoći samo od sebe.

Kućno-terensko vaspitanje

Sem sistema takmičenja srednjih škola i koledža, u SAD postoje i programi Amaterske sportske unije (AAU) – neprofitna volonterska organizacija čiji je glavni cilj okupljanje dece željne da se oprobaju u sportu protiv vršnjaka. Neozbiljnija verzija nama poznatog sistema mlađih kategorija. Sakupi se 50 školaraca nižih uzrasta, podele se u ekipe, daju im se drečavo-šareni dresovi, preda im se lopta i kreće jurnjava. I tako od grada do grada, turneje i turniri po celoj SAD. Deca se nadigravaju, ali se forsira individualni učinak. Od malena "ja, pa ja“. Potpuna sloboda bez posledica. U Evropi te već od 12-13 godine predodređuju za velika dela, igraš za nacionalni tim, pamtiš akcije i siteme odbrane. Možeš da budeš građom, visinom i atletskim predispozicijama iznad saigrača, ali te sačekaju odrasli ljudi u prvom timu.

Iz takvog okruženja dođeš u NBA gde imaš maksimalne uslove. Zahteva se profesionalizam. Rešenost za napretkom. Ukoliko hoćeš, imaš na raspolaganju broj telefona pomoćnog trenera, salu, teretanu, fizioterapeute, nutricioniste, psihologe... Pokaži volju i izaći će ti u susret. To je dokazao MVP trojac. Nadoknadili su fizičku spremu do najvišeg stupnja. Pridodali još neke elemente svojoj igri i eto ih na vrhu. Postali su lideri sjajnih timova u ligi koja forsira maksimalno korišćenje jedinstvenih talenata. Ako možeš svaku noć da dođeš do tripl-dabla ili 30 poena, lopta je tvoja.

Spektakularna građa, neverovatne predispozicije, raspon ruku, odraz, brzina krasili su Adetokumba i Embida po dolasku u ligu. Nadograđivali su tehniku. "Džoker" suprotno. Janis je bio rezerva u drugoligašu, Nikola nije igrao za "večite“ rivale, a Džoel do petnaeste godine nije ni pomišljao o košarci.

Iza sebe ostavljaju zvezde u najboljim godinama Džejsona Tejtuma, Devina Bukera, Karla-Entonija Taunsa, Entonija Dejvisa, Donovana Mičela... Mlađi naraštaji još moraju da odrastu, konkretno Dža Morant i Zajon Vilijamson.

NBA je postao stecište najboljeg što planeta ima u košarci i zbog toga je najpopularnija liga iz "velike četvorke“ van granica SAD. Samoljubivi Amerikanci ne trpe kad nisu prvi u svemu, naročito u sportu koji su smislili. Dobili su lekciju. Ostatak sveta buja od kvaliteta i znanja i ne libi se da uđe ukoštac sa ponositom svetskom silom.