Proroci Majamija i magija Peta Rajlija

Na početku sezone delovalo je da će za ovu ekipu ulazak u plej-of biti veliki izazov, i pravi podvig, kojim bi ova franšiza potvrdila svoju žilavost koja karakteriše i sve njene igrače, taktički, tehnički i fizički.

Sada u finalu NBA, možda više i nema smisla govoriti o njihovim protivnicima kao "jačima" jer te pobede na kraju krajeva više nisu bile izuzetak već pravilo. NBA plej-of je, uostalom, stvarno ustrojen tako da se do finala ne može doći slučajno ili na sreću. U svakom krugu treba četiri puta pobediti protivnika, i takav prolazak dalje uvek je čist kao suza.

Sada je Hit došao Lebronu na istinu.

Videćemo šta će biti, ali na osnovu prve tri utakmice možemo reći da je ovde za sada na delu klasičan "dolazak osmaka na teren", kada deca iz nižih razreda moraju da polako odu kući i još se nadaju da im lopta neće biti rekvirirana.

Lejkersi su skupljeni da bi osvojili titulu, Lebron se tamo odomaćio i sad je već u fazi da maltene radi sve, organizuje igru, poentira, skače, blokira, a cepao bi i karte kada bi u mehuru bilo publike.

Šta, s druge strane, reći o Entoniju Dejvisu? Komentatatori se pitaju da li je bolji kao četvorka ili petica, ali taj čovek je desetka po formacijskom mestu, sve zna, sve ume i može.

Kada stane u reket pored svojih protivnika u većini situacija izgleda kao planina, čak i gledaocu pored televizora deluje da bi najradije malo pobegao od duela sa njim.

Ova dva superstara su – kao i uvek kada se govori o timovima koji osvajaju titule – samo vrh ledenog brega, ono što se najviše ističe, ali ne donosi prsten ako ispod nema sjajnih epizodista koji, zapravo, kapitalizuju ono što ove zvezde donose.

U ovom finalu, međutim, superzvezde se nalaze u samo jednoj ekipi. U Hitu ih zapravo nema. Lebron i Dejvis su bili prvi pikovi na draftu, dok Hit predvodi Džimi Batler, kao vodeće ime koji je u ligu ušao sa skromnog 30. mesta.

Ima tu svakako asova sa velikim dometima i ugovorima kao što je Goran Dragić, evropski šampion i prekaljeni slovenački NBA as, ili Bam Adebajo, jedan od najboljih NBA centara u usponu, ali Spolstrin začin u ovom finalu su autsajderi, nisko pozicionirani ili nedraftovani rukiji kao što su Kendrik Nan, Tajler Hiro i Dankan Robinson.

Rajlijeva osvetoljubivost i zaokret u sklapanju ekipe 

Borba je u tom smislu neravnopravna, a Dankan Robinson je od čoveka koji se raspitivao da li bi mogao da postane novinar došao do jedne od prvih šuterskih senzacija NBA lige, upravo kao otkriće stručnog štaba Hita koji predvode Pet Rajli kao predsednik i Spolstra kao trener.

Pet Rajli i Spolstra nisu oduvek selektirali ekipu na ovaj način.

Rajli je preuzeo Lejkerse u vreme kada su igrači predvođeni superstarom Medžikom Džonsonom odlučili da smene trenera. Na takav način je pri kraju ere Šoutajma i smenjen.

U Majamiju je titule osvajao dovodeći vrhunske zvezde kao što je Šakil O'Hil, a potom i Lebron Džejms.

Nisu sve postave Hita imale u sebi ovu komponentu simpatičnih autsajdera.

Kada su izgubili titulu 2011. od Dalasa predvođenog Džejsonom Kidom i Dirkom Novickim, kada je prvi put neki srpski igrač aktivno učestvovao u osvajanju NBA prstena (bio je to Peđa Stojaković) ceo svet ljubitelja NBA bio je ujedinjen protiv njih.

Međutim, čak i tada su Hitu postojali rad, red i disciplina, bekovi nisu smeli da imaju više od pet procenata masti u telu, a visoki igrači osam.

Novi šoutajm kome se Rajli nadao omeo je Lebron odlukom da se posle izgubljenog finala protiv Spursa vrati u zavičaj i da Klivlendu donese titulu, prvu u profesionalnom sportu od davne 1964. godine.

Treba imati na umu da Pet Rajli jedan veliki deo energije u svom radu trpi i iz osvetoljubivosti prema programima i ljudima koji ga do kraju nisu razumeli i logično je pretpostaviti da njegovi neraščišćeni računi umnogome galvanizuju Hit, koji uvek deluje kao vrhunski motivisana ekipa koja zna šta hoće.

S druge strane, svako iskustvo kroz koje je prošao formiralo je Rajlija – recimo, u Lejkersima je radio sa Džerijem Vestom koji je bio velemajstor regrutovanja iznenađujuće dobrih igrača metodom grebanja po dnu draft-kace.

Bajka dostojna filmske ekranizacije 

Uprkos pomenutoj upornosti Hita, činjenica je da ovakav sastav za njih predstavlja ozbiljnu anomaliju jer nikada sa ovakvom ekipom nisu stigli do finala.

Pet Rajli i Erik Spolstra imaju u svojoj karijeri čitav niz igrača koje su iskopali na draftu ili doveli iz evropske košarke na NBA parkete, a na kraju ih pretvorili u asove sa velikim ugovorima, ali ipak svaki od njih bio je deo mašine sa pogonom na talenat nekog superstara.

Stoga, ako Hit ove godine ne osvoji titulu i ne kompletira bajku dostojnu filmske ekranizacije, a na kraju krajeva i ako je osvoji – u perspektivi ima niz vrlo ozbiljnih izazova za Spolstru i Rajlija.

Naime, NBA liga je prepoznatljiva po tome što je sklona da plati i buduće rezultate, ali i minule radove.

Naročito poslednjih godina kada su plate igrača skočile, mnogi epizodisti su dobili zbunjujuće visoke ugovore na osnovu dobrih uloga u uspešnim sezonama svojih klubova, a sume koje su zaradili daleko su nadilazile njihove mogućnosti, i vremenom su postale preveliko opterećenje za same klubove.

Takve situacije nisu bile sasvim nepoznate ni samom Rajliju, i to baš u Hitu.

Sada, ima nekoliko takvih igrača koji su nesporno pokazali visok kvalitet i domete, ali isto tako postoji svest o tome da nije baš slučajnost da nisu draftovani ili birani sa visokog mesta.

Već protiv Lejkersa se videlo da Robinson i Hiro ne mogu biti sakriveni u odbrani kao problem Hita i da protiv igrača najviše klase u plej-of okolnostima pokazuju ozbiljne nedostatke.

Kendrik Nan je bio izabran u prvu postavu rukija, ali sam Spolstra ga je u plej-ofu marginalizovao i reaktivirao u punoj snazi tek kad se Dragić povredio.

Ali, ti momci su doveli Hit do finala, javnost ih je zapamtila i zavolela, i biće veoma teško Rajliju i Spolstri da se sasvim vode racionalnim argumentima kada budu morali da planiraju budućnost takvih heroja.

Naročito to važi za Dankana Robinsona, čija je životna priča zbilja bajkovita, ali su mu i igračke karakteristike najdiskutabilnije na duže staze.

Bez namere da ovakvim meditacijama kvarim bajku koja se desila ove zaista nesvakidašnje košarkaške sezone, želim samo da pokažem kako izgleda onima koji se nalaze iza scene i čine da ta bajka bude izvedena pred nama na najspektakularniji način.

Pet Rajli, doduše, jeste od početka bio rukovodilac bajke i nalazio se iza zavese još od prvih dana posle igračke karijere, kada je bio stručni sagovornik Čiku Hernu čuvenom komentatoru Lejkersa.

Erik Spolstra je, s druge strane, od početka karijere njen protagonista.

Kada je pre tačno četvrt veka, Rajli došao u Majami iz Njujorka, Spolstra je bio zadužen za video-analize u Hitu i nadao se da će možda dobiti i neko trenersko mesto u stručnom štabu.

Bio je potpuno uveren da će Rajli dovesti svog stručnjaka za video, a da za trenersko mesto tek nema šanse. Međutim, posle Rajlijevih nastupa na klupi polako se otvorio prostor za njega.

Erik Spolstra je danas bez ikakve sumnje jedan od najboljih šefova struke u NBA, ne samo u pogledu taktičke kreativnosti, već i u polju razvoja igrača, selekcije i skautinga.

Stoga, možda će ove dileme o herojima za koje nije jasno mogu li da budu efikasni u kontinuitetu biti razrešene baš kroz jednu od karakteristika ove sezone.

Naime, ova sezona je pokazala da su mnoge zvezde ozbiljno podbacile u plej-ofu, više rezultatski nego igrački.

Nema zvezda – nema problema 

To se pre svega odnosi na Kliperse koji su slično Lejkersima "pakovani" za titulu i onda su zbilja neobjašnjivo na tri utakmice zaredom od gotovog pravili veresiju.

Sada su i mnoge zvezde i mnogi timovi upitani u čemu su pogrešili, i možda baš u toj upitanosti za neke zvezde upravo Rajli i Spolstra budu odgovor.

Teško je ove godine govoriti da postoji bilo koje mesto na svetu gde bi neko rado otišao, svi se najsigurnije osećaju kod kuće, ali što se košarke tiče nema nikakve dileme da bi Majami ovog prelaznog roka mogao biti najpoželjnija destinacija.

Isto tako, sada nema sumnje da reputacija igrača kog su Rajli i Spolstra izabrali ima posebnu težinu.

Biće kako biti mora 

Ako na tržištu slobodnih igrača Hit pronađe svog Lebrona ili Dejvisa, ili obojicu, onda su pitanje vrha ledenog brega rešili jer već imaju sjajnu ekipu epizodista u ovom sastavu.

Ako se to pak ne desi, Istok i dalje ostaje poprilično obezglavljen i koncentracija kvaliteta ostaje na Zapadu.

Videćemo šta će biti do kraja ovog finala, mada za sada deluje da će biti kako mora.

Ipak, sve ovo do sada je fenonemalan uspeh koji usledi kad je klub ozbiljan, kada ni u jednoj sezoni ne kalkuliše i ne gubi utakmice namerno ne bi li dobio visoku poziciju na draftu, kada je stalno u borbi punim srcem, kad zna kakve igrače traži i kada u momcima koje skuplja ume da probudi ono što niko u njima nije mogao da vidi.

To se dešava i na nivou sezone i na nivou utakmice i na nivou ličnog razvoja.

Treća utakmica finala je pokazala da čak i Hiro i Robinson, sa evidentnim nedostacima, uspevaju da impresionariju svojom hrabrošću, i da srcem nadoknade sve ono što nemaju u pogledu fizičkih predispozicija i košarkaškog iskustva.

Samo Hit predvođen Spolstrom i sa ovakvim mentalitetom igrača može da uzvrati Lejkersima bez Adebajoa i Dragića, što ne mora biti najava preokreta u seriji, ali jeste čin otpora, i školski primer motivisanja ekipe kroz odusustvo najvećih asova.

Pet Rajli iz lože sada može da posmatra zaokruženje svoje četrdesetogodišnje karijere kao sportskog radnika, na jednom mestu će biti Lejkersi koje je učinio najuticajnijim klubom i sinonimom za NBA u vreme Šoutajma početkom osamdesetih, Lebron kog je učinio šampionom i Hit kome je pružio dve šampionske ere.

Sve što se bude desilo u finalu, delo je Peta Rajlija, a to što se sastaju dve potpuno različite ekipe po reputaciji, iskustvu i ambicijama, samo pokazuje šta je sve u proteklih četrdeset godina osmislio ovaj guru i sa čim se sve hvatao u koštac.