NBA trejdovi na društvenim mrežama – moderni i dobro plaćeni robovi

Ali ovo nije priča o njima, niti o onome što se događalo na košarkaškom tržištu Amerike do 6. februara, već o načinu na koji se stvari odvijaju prilikom transfera i razmene igrača.

Košarkaši se u velikom broju šalju u druge klubove bez pristanka, bez znanja, čak i bez mogućnosti da biraju. Saznavanje na društvenim mrežama da su trejdovani već je postao modus operandi NBA franšiza.

"Ustao sam ujutru, spremao sam se za šuterski trening. Oprao sam zube, nisam pogledao telefon sve dok nisam krenuo da izlazim iz sobe. I, sledeća stvar koju znam, imao sam ogroman broj notifikacija koje su pokazivale da sam trejdovan", rekao je Robert Kovington kada je 2018. godine iz Filadelfije poslat u Minesotu.

Godinu dana ranije, Ben Meklemor se oženio i sa suprugom je otišao na bračno putovanje "preko bare".

"Bio sam na medenom mesecu sa suprugom na Ibici. Pokreno sam 'lajv' na Fejsbuku i onda je neko komentarisao sledeće: 'Hej, Ben, vraćaš se u Sakramento?' Tada je moja žena rekla nešto, mora da je videla na društvenim mrežama. Potom sam morao da se isključim sa 'Fejsbuka", opisao je Meklemor kako je saznao da će ponovo u Kaliforniju.

Džered Dadli je za jedan od svojih trejdova saznao dok je listao "Tviter" u svlačionici.

"Završio sam trening, video na 'Tviteru', a 10 minuta kasnije me je pozvao agent."

I-Es-Pi-En, "Voj bomb" i brzina pre ljudskosti

Najveću ulogu tokom prelaznih rokova, osim samih čelnika lige, ima novinar Adrijan Vojnarovski sa mreže I-Es-Pi-En. Vojnarovski, koji je poznat po svojim "bombama" (ekskluzive o transferima), informacije dobija direktno iz vrha NBA, pre nego što se u priču uključe menadžeri. Poslednjih godina priključio mu se i mladi Šems Čaranija koji sada radi za Atletik (The Athletic).

"Samo što sam završio šišanje, video sam na 'Instagramu'. Bio sam kod kuće, šišao sam se i objavio fotografiju kako bih pohvalio frizera. Tada su ljudi počeli da komentarišu da sam trejdovan", otkrio je Džeremi Lemb, čija je priča veoma zanimljiva.

Lemb je istakao da je trejd bio potpuno neočekivan jer ga je prethodno Hjuston draftovao i radovao se debiju. Međutim, tri dana pre početka sezone 2012-2013, bio je uključen u blokbaster sa Oklahomom, u kojem je Džejms Harden završio u Rokitsima.

"Odmah sam pozvao agenta, rekao mi je da je istina."

Ovo su samo neki od primera – Kris Pol je u klupskom autobusu saznao da, zajedno sa Al-Farik Aminuom prelazi iz Hornetsa u Kliperse, Keli Ubre je pre "eksplozije" u Finiksu bio projektovan u Memfisu i to je otkrio posle tuširanja, dok je nekadašnji "jezerdžija" Džoš Hart najbolje opisao kako se igrači osećaju.

Poput dobro plaćenih robova, šalju se iz ekipe u ekipu, a da često i nisu svesni šta se dešava. Nepripremljeni su, a nekada i nedostupni.

Primera radi, Kajl Korver je 2007. bio na turneji sa 76ersima na drugom kraju američkog kontinenta, kada ga je zvao generalni menadžer Ed Stefanski. Problem je samo bio što je on spavao.

Kasnije je, putem glasovne poruke, saznao da će biti poslat u Jutu džez. Korver se nije ljutio, ali je to pokazatelj da sami igrači vrlo retko imaju prava da biraju u koju će sredinu, osim ako je to prethodno regulisano ugovorima. Zbog toga se, između ostalog, poslednjih godina sve češće odlučuju na odbijanje unosnih ponuda kako bi bili slobodni agenti.

"Kao igrač, samo želite barem poštovanje da vas pozovu telefonom i kažu vam da ste trejdovani, a ne da saznajete na 'Tviteru", rekao je Hart, kojem je Džered Dadli odgovorio da to više nije "način poslovanja".

Napredak tehnologije maksimalno je ubrzao protok informacija, ranije su prve vesti objavljivane na forumima, pa putem televizije, gde je obično I-Es-Pi-En prednjačio. Tako je, na primer, legendarni Vins Karter 2010. dobio informacije da će biti novi član Finiks sansa.

Slučaj Kartera, jednog od najatraktivnijih momaka koji su kročili na NBA parkete, možda je i zaokružio tu "televizijsku epohu", pošto se u drugoj deceniji 21. veka sve prenelo na interntet, odnosno društvene mreže. Od tada, situacija kao ovih nekoliko opisanih u tekstu, ima nebrojeno mnogo...

Kako dolazi do trejdova?

Klubovi pregovaraju o razmenama, uključenim igračima i potencijalnim pikovima sa budućih draftova. Kada se postigne dogovor, obično preko telefona, obe strane moraju da obaveste ligu.

Od tog trenutka u priču se uključuju treneri, vlasnici, menadžeri i sami košarkaši.

"Kada pregovarate sa nekim, ne znate s kim će on posle razgovarati", rekao je jedan od bivših generalnih menadžera u Istočnoj konferenciji, koji nije želeo da otkrije svoj identitet.

"Veoma brzo, od dvoje ljudi koji su se dogovorili, dolazite do 10 ljudi koji znaju za trejd. Svako od tih 10 ima svoju mrežu kontakata i veza."

U zavisnosti od toga koliko je strana uključeno, metodi saopštavanja variraju. Generalni menadžer ne može uvek da izdvoji igrača pre treninga ili da ga čeka tokom tuširanja sa spakovanom torbom i potvrđenom porukom. Kada su igrači na turneji (slučaj Kovingtona sa početka teksta) ili na odmoru između sezona (slučaj Meklemora na medenom mesecu), način komunikacije je još komplikovaniji.

Saznati na društvenim mrežama može biti bolnije nego da vam vesti saopšti agent, ali to je trenutna realnost i neće se uskoro promeniti. Ili, kako bi spomenuti Aminu rekao:

Svejedno je kako saznate, svakako ćete biti trejdovani.