Partizan i smene trenera - recept za (ne)uspeh

Osam meseci, pet promena trenera i povratak na početak - tako bi najkraće mogla da se opiše trenerska politika Partizana. Nakon neuspešnih eksperimenata i pada forme ekipe, klub je ponovo angažovao Srđana Blagojevića, što više liči na priznanje pogrešnih odluka nego na deo jasne strategije. Pitanje da li je i bilo kakva strategija postojala?

Партизан и смене тренера - рецепт за (не)успех

Srđan Blagojević smenjen je u trenutku kada je ekipa izgubila od Čukaričkog, kada je mogla da preuzme vrh tabele, da bi nakon niza neuspešnih eksperimenata klub ponovo vratio istog trenera.

Takav potez ukazuje na nedostatak dugoročne strategije i improvizaciju u upravljanju klubom.

Posle njegovog odlaska priliku su dobili Nenad Stojaković i Damir Čakar, ali nijedan nije uspeo da stabilizuje tim - štaviše, sve je izgledao još lošije.

Kriza je kulminirala teškim porazom od Vojvodine, pa povratak Blagojevića deluje više kao priznanje da je prethodna odluka o smeni bila pogrešna nego kao deo jasno osmišljene strategije.

Česte promene trenera narušavaju autoritet u svlačionici i pokazuju da klub nema jasnu viziju razvoja. Umesto sistemskog rada, odluke se donose impulsivno, a treneri postaju privremena rešenja za probleme koje rukovodstvo samo stvara.

Za samo osam meseci Partizan je promenio čak četiri trenera, što je verovatno presedan u istoriji kluba iz Humske. Na klupi su se smenjivali dva puta Srđan Blagojević, zatim privremeno Marko Jovanović, potom Nenad Stojaković i na kraju Damir Čakar, da bi se krug zatvorio povratkom Blagojevića.

Pred početak sezone, Predrag Mijatović izjavio da se klub ne može zadovoljiti drugim mestom u ligi. Ipak, ako se uzmu u obzir sve okolnosti, takav cilj nije delovao sasvim realno za tim sastavljen uglavnom od mladih i neafirmisanih igrača na početku sezone u julu.

Plasman u grupnu fazu Lige Evrope od starta je izgledao kao veoma težak zadatak, iako AEK iz Larnake nije bio nepremostiva prepreka. Učešće u Ligi konferencije delovalo kao dostižan cilj. Ipak, ni ta prilika na kraju nije iskorišćena, pa je Partizan ostao bez evropske jeseni.

Iako su postavljeni ciljevi bili previsoki za ovakav tim, kojem je, pre svega bila potrebna stabilnost, promena pet trenera za osam meseci sigurno nije dobro rešenje.

Početak i kraj sa Blagojevićem

Nakon eliminacije iz evropskih kvalifikacija, za koje su samo najveći optimisti verovali da mogu biti uspešno prebrođene sa veoma mladim timom, Blagojević je u Superligi uspeo da stabilizuje ekipu i postavi igru. Ipak, presudni za njegov odlazak bili su slabi rezultati u Evropi, eliminacija iz Kupa Srbije od drugoligaša Mačve, kao i nekoliko kikseva u prvenstvu, kako je objasnio Predrag Mijatović, potpredsednik zadužen za sportska pitanja u klubu.

Iako je eliminacija iz Kupa Srbije predstavljala veliki udarac - pogotovo jer je to bilo takmičenje u kojem je Partizan realno mogao da se bori za trofej - odluka o smeni trenera u tom trenutku delovala je prilično iznenađujuće.

Tim je, za razliku od prethodnih sezona, bio u ozbiljnoj borbi za titulu, igrao je dopadljiv i organizovan fudbal, a glavni rival Crvena zvezda beležila je nešto slabije rezultate nego inače. Upravo zbog toga mnogima je bilo nejasno zašto je klub odlučio da prekine proces koji je, bar na terenu, pokazivao određene znake napretka.

I nije ovde problem to što je Blagojević smenjen, već to što je svaka naredna odluka o imenovanju trenera bila pogrešna.

Rezultati su bili više dobri nego loši, a na tribinama se osećala bolja atmosfera, bilo je više navijača i pozitivnije energije oko kluba. Uprkos tome, uprava je odlučila da prekine taj proces i kao razlog navela pomenute neuspehe.

Na mesto trenera stigao je Nenad Stojaković, koji je pre toga radio u Teleoptiku. Međutim, prelazak iz nižeg ranga u klub koji se bori za šampionsku titulu pokazao se kao ogroman izazov. Pripreme su protekle u neobičnoj atmosferi, a posebno je odjeknula njegova izjava da je "pustio igrače da se samoorganizuju" na jednoj pripremnoj utakmici, što je izazvalo brojne reakcije u javnosti.

Imao je jedan bod više na polusezoni od Zvezde, ali katastrofalan početak prolećnog dela prvenstva i ubedljiv poraz u "večitom derbiju" brzo ga je koštao posla, pa je na klupu došao Damir Čakar, nekadašnja klupska legenda.

Međutim, ni taj potez nije doneo preokret - dva poraza u dva meča dovela su do još jedne promene.

Sada Partizan ima samo jedan bod više od trećeplasirane Vojvodine i deset manje od Crvene zvezde.

U takvoj situaciji, kao grom iz vedra neba, uprava je odlučila da ponovo angažuje Srđana Blagojevića. Reč je o treneru koji je, prema pisanju medija, čak i tužio klub zbog neisplaćenih zarada nakon otkaza.

Povratak Blagojevića jeste pokušaj da se u klub vrati bar deo stabilnosti nakon perioda obeleženog čestim promenama i lošim rezultatima, istkao je između ostalog i predsednik kluba Rasim Ljajić.

Šta uprava zapravo poručuje ovom odlukom? U više navrata iz kluba je isticano da Partizan trenutno nema finansijske mogućnosti da dovede trenera sa velikim imenom i bogatom međunarodnom reputacijom.

Postavlja se pitanje da li je ovaj potez zaista deo nekakvog plana ili samo pokušaj da se zaustavi pad forme i smire tenzije koje su se stvorile oko kluba.

Posle serije loših rezultata i čestih promena na klupi, stiče se utisak da je rukovodstvo odlučilo da bar do kraja sezone prekine trenersku vrtešku.

Ipak, Blagojevićev ugovor ističe na leto, pa će klub uskoro ponovo morati da donese odluku o tome ko će voditi tim u narednoj sezoni. Zbog toga njegov povratak više deluje kao privremeno rešenje nego kao početak dugoročnog projekta koji bi Partizanu trebalo da donese stabilnost i kontinuitet.