Eh, da smo sada u Portugaliji - fudbalska Srbija kreće od nule nakon pada dugog četiri godine

Da su fudbaleri Srbije na nivou iz novembra 2021. godine, sve bi bilo u redu. Svi bismo po ceo dan sedeli po nekim kafanama, pili vino, gledali (dobar) fudbal i drali se nenormalno. Od sreće, razume se.

Umesto toga, morali smo da se probudimo, kao i Nebojša Glogovac u "Munjama" i suočimo sa realnošću. U ovom slučaju, sa Engleskom, čiji maltene rezervni sastav je bio dovoljan da ponizi "orlove" pred punim tribinama stadiona "Rajko Mitić".

Kada se Mitrović u 90. minutu protiv Portugalije iskrao na drugoj stativi i savladao Ruija Patrisija, a selektor Stojković pobednički podigao ruke u vazduh - sve je ličilo na opis sa početka teksta.

Slavilo se, pevalo i praznovalo. Cene u Kataru odjednom nisu izgledale toliko papreno, a dolazak u završnicu Mundijala nije delovao toliko nerealno. Kao da je bilo juče...

Nešto manje od četiri godine kasnije, sve se promenilo. Neuspeh na Svetskom prvenstvu i loše kvalifikacije i rezultat na Evru uspeo je da zamaskira ostanak u A diviziji Lige nacija i solidan početak novo mundijalskog ciklusa. A onda su Englezi došli u Beograd.

Očekivalo se kao i uvek mnogo. Verovatno i previše. To međutim nije dovoljno da ublaži gorčinu poraza od pet golova razlike na domaćem terenu. Čak ni od Engleske, koja je treba reći bila oslabljena kao retko kada.

Iako je sastav Srbije neznatno promenjen u prethodnim godinama, nisu to bili isti igrači. Nije isti ni selektor, kao ni energija u timu. Aplauze su stoga zamenili zvižduci i jasno izražena želja za promenom na klupi.

Umesto polazne tačke za neka bolja i uspešnija vremena, ispostavilo se da je meč protiv Portugalaca bio vrhunac jedne generacije. Sve nakon toga predstavljalo je pad, a dno je konačno dotaknuto protiv Engleza.

Iščilelo je u prethodnim godinama sve ono što je navijačima vratilo veru u reprezentativni fudbal. Volja i htenje su se na mahove pojavljivale, ali su malo vredele bez hrabrosti i odlučnosti.

Utakmica protiv Engleske je zapravo završena u 33. minutu, kada je Kejn glavom matirao Petrovića. Nestali su nakon toga srpski fudbaleri sa terena, ostavivši svoje senke da se nadmeću sa "gordim Albionom".

Gubila je Srbija od Portugalije i u Beogradu i Lisabonu. Nije međutim nijednog trenutka izgubila veru u sebe, za šta je kasnije i nagrađena. Nisu ovo međutim isti igrači, niti je isti selektor.

Izgubila je Srbija i na semaforu i na tribinama. Srušila montažnu kuću koja je na prvi pogled izgledala kao dvorac. Vratila se četiri koraka unazad i došla u situaciju da se zapita - gde je sve pošlo naopako?

Na odgovor neće dugo morati da se čeka. Za mesec dana Srbiju čeka duel protiv Albanije, od čijeg ishoda će zavisiti, makar kratkotrajna, budućnost reprezentacije.

Da je kao u Portugaliji 2021. godine, sve bi bilo u redu. Avion iz Lisabona se međutim davno vratio i od tada još uvek nije ponovo poleteo.